Sve lošiji kvalitet zemljišta

Procene stručnjaka su da je tek na svakoj stotoj njivi u Vojvodini procenat humusa veći od pet odsto, što je minimum da bi se zemljište moglo nazvati kvalitetnim. Ostale njive su ispod tog nivoa, a razlog za gubitak dragocenog sastojka u zemljištu je intenzivna proizvodnja, veća upotreba mineralnih đubriva i sve manje korišćenje stajskog đubriva.

Kada ratari pale žetvene ostatke, što je inače Zakonom zabranjeno, sem izazivanja opšte opasnosti, oni unište mikroorganizme u zemljištu bitne za stvaranje humusa, koji nastaje truljenjem biljne mase.

"Pošto su prinosi dosta visoki, a svi težimo većim prinosima, tu su i biljni ostaci dosta čvršći. Tako da ljudi ne treba da spaljuju te ostatke nego treba da ih unose u zemljište da bi im se sutra vratio kvalitet", kaže Radislav Jovanov iz Zadružnog saveza Vojvodine.

Duga sušna leta dodatno smanjuju plodnost zemljišta, a ako se primenjuje navodnjavanje spiraju se hranljive materije. Zemlja se u tim slučajevima može oporaviti jedino primenom prirodnih đubriva.

"Bez stajnjaka nema napretka u poboljšanju kvaliteta zemlje. Znači, obratimo pažnju, vratimo stočarstvo, zaposlimo ljude, popravimo zemlju", objašnjava akademik dr Dragan Škorić.

Rešenje je u zaokruženom ciklusu ratarske i stočarske proizvodnje. Hrana sa njiva koristi se za ishranu stoke, a stajsko đubrivo se vraća na njive umesto trenutno prekomerne upotrebe mineralnog đubriva

"Ako Vojvodina ne bude hitno imala 100 000 junadi u stajama, to neće ništa vredeti jer će za 30 do 50 godina ćemo od plodne zemlje stvoriti pustinju. Ne da će biti pesak kao u Africi, ali će po prinosima biti pustinja", smatra Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

Sve lošiji kvalitet je na državnim parcelama. Plodored na tim njivama je uglavnom suncokret, kukuruz i pšenice. Zakupcima se ne isplati da za jednu godinu oporavljaju zemljište na prirodan način gajenjem lucerke ili soje, posle kojih ostane i 30 odsto više hranljivih materija u zemljištu.

broj komentara 0 pošalji komentar