Kikinda: "Prestonica" banatskih Nemaca

„Nemci su tu nekada živeli i svojim radom doprineli da Vojvodina bude na ovom nivou na kom je danas. Drugi svetski rat je prošao, mnogi su stradali na pravedan ili nepravden način, važno je da se zna da još uvek postoje Nemci koji tu žive i koji su nalsednici svih onih koji su tu nekada bili", kaže Aleksandar Konečni, predsednik Nemačkog udruženja Kikinda.

Različite i često tegobne istorijske okolnosti, u mnogome su uticale na sudbinu srpskog, mađarskog i drugih naroda na ovim prostorima, pa tako i Nemaca. Godina posle Drugog svetkog rata seća se Hilda Banski, rođena Banaćanka.

„Ja sam bila tri i po godine u logoru, posle završetka Drugog svetkog rata. Nažalost, naša porodica nije napustila Jugoslaviju u to vreme. Smatrali su da nikome ništa nisu učinili loše i da mogu ostati. Međutim, Nemci koji su ovde ostali, odvedeni su u logore. Tako da sam ja bila u logoru u Hetinu, to je moje rodno selo, zatim smo bili u Hajfeldu, a posle toga u Rolimi, pa u Knićaninu, Gakovu i u Srpskoj Crnji. Tu nas je tetka pronašla - mog brata i mene i tako sam došla u Kikindu. I od tada, do 1948. godine živim u Kikindi i vrlo mi je lepo ovde. Volim ove ljude, volim ovo mesto, lepo živimo i Srbi i Mađari", seća se Hilda Banski, zamenica predsednika udruženja.

Ovdašnji Nemci okupljeni su u udruženju koje je osnovano pre deceniju i po, sa idejom očuvanja nemačke tradicije i jezika.

"I Nemci su zaboravili mahom svoj jezik. Dugo ga nisu upotrebljavali.Mnogi znaju, ali je više onih koji ne govore svoj maternji jezik. Tako da smo organizovali za njih kurseve nemačkog. Za one koji ne znaju tu je i početni kurs, tako da sada imamo i našu biblioteku koju koristimo svakog utorka kada se sastajemo", objašnjava Hilda Banski.

Želja da u rad udruženja uključe mlade ne daje željene rezultate.

"Imali smo nekoliko zainteresovanih, dolazili su, bili su uglavnom studenti, dolazili su iz Kikinde, tako da ih više ovde nema. Sada pokušavamo sa osnovnom školom - tu organizujemo kurseve nemačkog jezika i u srednjoj Ekonomskoj školi. Pokušavamo da vežemo za naše udruženje posebno one koji su zainteresovani za jezik", kaže Banski.

"Ja mislim mlade treba pridobiti kroz učenje jezika. Mislim da to može da se uradi preko muzike, zato što znam da ima jako lepih pesama iz Nemačke. Ovde maldi ne zanju za to. U samom klubu da se što više govori nemački jezik, uz korišćenje srpskog i mađarskog", smatra Adolf Hefler, član Nemačkog udruženja Kikinda.

Veća su bila i očekivanja od Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine.

"Više sam očekivao. Ove godine je izabran Nacionalni savet, a nas nisu čak ni obavestili ko je sve ušao u Nacionalni savet. Znam ko su bili kandidati i drugo. Zašto se smatra da udruženja i nacionalni saveti nemaju ništa zajedničko? Mislim da su udruženja baza svega toga", kaže Aleksandar Konečni, predsednik Nemačkog udruženja Kikinda.

Iako je većina članova udruženja odavno u sedmoj deceniji života, sa istom voljom, svake godine, organizuju kulturne i zabavne programe kojima predstavljaju svoju nacionalnu kulturu, istovremeno pokazujući neraskidive veze sa drugim narodima.

"Ja bih rekao da je osnova to što nas drži međusobna ljubav koja nas povezuje za neku stvar koja je vezana za našu kulturnu tradiciju nemačkog naroda, ali i za tradiciju ovog ne-nemačkog naroda koji je ovde. Ovde ima i mešovitih brakova. Kikinda je bila nekada trojezično područje. Pa je čak važilo pravilo da u Kikindi svi govore tri jezika, a trgovci još treba da znaju i ciganski i rumunski. Eto, to je tradicija ovog kraja, jer razne politike u raznim vremenima su donosile razne promene i to se rasejavalo iz svih krajeva Evrope i posledice svega toga su to. Ja sigurno znam da imam poreklo tri naroda, možda čak i četiri", kaže Jožef Blat, član UO Nemačkog udruženja Kikinda.

Hroničari su zabeležili da su Nemaci i nakon odlaska sa ovih prostora Srbiju, Rumuniju i Mađarsku smatrali svojom kućom. Legenda kaže da je jedna ugledni krojač, Nemac govorio: „Kada putujem u Banat, putujem svojoj kući". Prema popisu iz prošle decenije, od pola miliona Nemaca koliko ih je živelo na području Vojvodine, danas je ih ostalo oko četiri hiljade.