Veća pomoć države voćarima?

„Najave su da će se nešto poboljšati u tom smislu i da ćemo imati malo bolju zaštitu, gde će se instalirati nove protivgradne stanice. Ali treba svi da se udruže u tome, jednostavno da se napravi sistemsko rešenje, da se nađe rešenje kao što su našli na zapadu Francuzi, Italijani. Oni su obezbedili tu protivgradnu zaštitu do perfekcije”, kaže Božo Joković, direktor OZZ „Agro eko voće” u Arilju.

Međutim, najsigurnija zaštita je osiguranje, a uz najavu državne subvencije do 70 procenata mnogi bi bezbrižnije dočekali sezonu. Vladan Novaković kaže da će u tom slučaju, umesto najniže, kao do sada, izabrati polisu za maksimalno osiguranje voćnjaka. On kaže da to nije jeftino, ali se ipak isplati.

„Tako smo imali proteklu 2018. godinu koja je imala nezapamćeni prinos jabuke i tu smo, recimo lično moje gazdinstvo je osiguralo osamdeset tona jabuke. Pošto je bio grad u junu mesecu, sa sumom koju je osiguranje isplatilo bolje smo prošli nego da nam je svih osamdeset tona bilo prva klasa”, kaže Vladan Novaković, voćar iz Latvice.

Oni koji nemaju poverenja u sistem protivgradne zaštite, ili u osiguravajuće kuće, sve češće se opredeljuju za protivgradne mreže, za čiju nabavku postoje i državne subvencije.

„U zavisnosti od područja u kome se nalazi, znači subvencije se kreću od 50 do 65 procenata, ili čak do 70 u IPARD-u za mlađe poljoprivrednike. Znači ako su neke manje parcele, može da bude i do 25, 30 hiljada eura, ali ako su parcele od pet, deset ili petnaest hektara, to je neka prosečna vrednost”, kaže Milovan Jovanović iz agrocentra "Stefan" u Arilji.

Pojedine osiguravajuće kuće uz obaveznu polisu, besplatno osiguravaju parcele koje su zaštićene protigradnom mrežom. I pored mnogih rešenja, mnogi se i dalje uzdaju u sreću nadajući se da će elementarne nepogode zaobići njihove voćnjake, a investiranje u zaštitu odlažu za neka bolja vremena.