Vek obrazovanja učitelja u Užicu

I kada su u skamijama desetine đaka i kada je u đačkoj klupi samo jedan, školska tabla, računaljka ili kompjuter za učitelja je izazov isti, da savladaju prva slova i brojke, ali i pomogne deci da uče ne samo za školu već za život. Zato se u svim generacijama učitelji pamte.

„Biti učitelj je velika privilegija, znači vaspitavati, obrazovati mlade generacije i to baš u vreme kada se udaraju temelji ličnosti", smatra prof dr Novak Laketa, prvi dekan Učiteljskog fakulteta.

„Učila sam u jednoj seoskoj školi. Moj učitelj je bio najbolji na Učiteljskom fakultetu. Moram reći da je bio prilično strog ali svog učitelja ne zaboravljamo dok smo živi", kaže Vesna Karaklajić, student Pedagoškog fakulteta.

Iako su Užičani decenijama ranije pokušavali da osnuju učiteljsku školu to im je uspelo tek posle Velikog rata iz koga se nije vratilo 35 od 95 učitelja. Od pedagoškog odeljena, preko Učiteljske škole do Akademije i fakulteta, od trogodišnjeg do master obrazovanja za učitelje, vaspitače, nastavnike, menjalo se mnogo toga što traje u sećanjima.

„Ja sam počeo radni vek u prosveti u OŠ „Vuk Karadžić" u Dobroselici 1964. godine i tad je u toj školi bilo 300 đaka. Na žalost, ta škola je danas zatvorena. To je bilo vreme blagostanja kada su se škole poštovale i kada se nastavnik poštovao",priseća se Svetislav Tijanić, nekadašnji prosvetni radnik.

Fakultetsko obrazovanje za poslednjih četvrt veka steklo je više od 3.800 učitelja i vaspitača.

„Obrazovanje učitelja sastoji se u tome da se očuvaju dobre tradicionalne vrednosti učiteljskog poziva koje su bitne za čoveka i neke vrednosti koje donosi novo doba digitalizacije, brzih promena", smatra prof dr Snežana Marinković, dekan Pedagoškog fakulteta.

Učiteljski jubilej okupio je i nekadašnje i sadašnje đake, bila je to prilika za podsećanje na školovanje i misiju koju ova ustanova ima.