Kraljevo, grad koji je primio desetine hiljada izbeglica

U Mataruškoj Banji, koja je neko vreme bila i najveći izbeglički centar Srbije sa nekoliko hiljada izbeglica, koliko je inače i meštana. U svom „privremenom” domu  sinovi porodice  Cerović iz Orahovca već su i stasali.

„Sad smo četiri generacije, otac i majka su živi: otac ima 90 godina, majka osamdeset dve i po, ja i supruga. Dva sina sam oženio, stariji sin i snajka imaju dve ćerkice.”

Žive složno i lepo, snalaze se, kažu Cerovići:

„Ali zaborava nema, a mora dalje i onda normalno. Komšiluk je dobar, nema šta. Ja žalim stan i komšije i prijatelje. I sa Albancima smo lepo živeli.”

Da ima uslova za povratak, kažu vratili bi se.

Iako su slične, svaka izbeglička priča je za sebe. Samo u  Kraljevu ih ima više od dvadeset hiljada.

„Svi ti ljudi su u Kraljevu našli svoj dom”, kaže gradonačelnik Predrag Terzić. „Uz pomoć humanitarnih organizacija i Komesarijata za izbeglice izgradili smo čitavo naselje na Beranovcu gde je 76 porodica iz BiH i Hrvatske našlo smeštaj, ali i 56 porodica sa Kosova i Metohije. Izgradili smo u Boračkom naselju dvanaest kuća i deset kuća u Stadionskoj ulici u Romskom naselju za pripadnike romske manjine koji su došli sa Kosova i Metohije.”

I još se gradi, solidarno i humano, ali posle tolikih godina i nevolja, mnogi su u ovom gradu i pomrli kao prognani, mnogi se u raseljeništvu rodili, a vratili se tek malobrojni.

„Svesni smo težine situacije na terenu”, ističe Vesna Milojević iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Kraljevu. „Povratak zapravo jeste prioritetni zadatak kako Kancelarije za Kosovo i Metohiju tako i čitavog državnog rukovodstva Republike Srbije sa predsednikom na čelu. Ono što jeste suština priče jeste da, zapravo, nema odustajanja od povratka i na tome ćemo insistirati.”

Cerovići su u Orahovcu poslednji put bila pre šest godina, na Zadušnice. Sem grobova, nešto rodbine, prijatelja i bivših komšija Albanaca, na Kosovu im ništa više nije ostalo.