Mini hidrocentrale na Grzi, za ili protiv

Rečica Grza nedaleko od Paraćina pravi je biser, a njeno vrelo spomenik je prirode pod strogom zaštitom. Iako u ovim mesecima izgleda moćno, leti i u sušnim periodima vode je znatno manje. Ako i to malo uđe u cevi zarad pogona turbina dva i po kilometra toka osuđeno je na propast, smatraju u grupi građana "Sačuvajmo Grzu".

"Imamo toliko iskustva širom Srbije i iz Kraljeva i sa Stare planine gde se jednostavno ne poštuje biološki minimum i celokupna količina vode se gura u cevovod da bi investitor imao što veću proizvodnju struje", kaže Vladan Vukdelija, iz grupe građana "Odbranimo Grzu".

Iako je opština Paraćin, poštujući prostorne akte Srbije, izdala građevinsku dozvolu za početak radova, posle ogromnog pritiska građana promenila je stav.

"Te hidroelektrane nisu potrebne našoj lokalnoj zajednici, mi ne želimo da one budu izgrađene. Građani su sakupili 5 hiljada potpisa krajem prošle godine i skupština opštine je na osnovu te inicijative donela odluku da smo mi protiv te izgradnje", kaže Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin.

Investitor iz Topole, Miloš Matejić, dobio je sve potrebne dozvole za izgradnju mini hidroelektrane na Grzi, ali mašina ovde nema.

I pored naše najbolje volje, nebrojeno poziva, SMS poruka i mailova nismo uspeli da stupimo u kontakt sa investitorom tako da ne znamo njegove namere i da li će i kada početi izgradnju mini hidroelektrane ovde na Grzi.

Korišćenje obnovljivih izvora energije nije sporno, kaže Dekan šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić, ali naglašava da ni izbliza nismo iskoristili geotermalne izvore, bio masu, energiju vetra i sunca, a nemamo rešenje ni za gubitke struje u elektromreži od 17 odsto. Zašto prvo gradimo male hidrocentrale i to derivacione, pita se Ristić.

I dodaje: "To je interes pojedinaca, ekskluzivnih grupa koje čine investitori, proizvođači i distributeri opreme i ne postoji ni jedan viši razlog koji je oličen u nekom nacionalnom interesu da mi uništavamo svoje reke da bi se energija proizvodila na taj način".

I biolozi tvrde da zarad samo 3 odsto struje žrtvujemo najočuvanije, najvrednije i najspecifičnije eko sisteme u Srbiji koji leti inače žive na minimumu.

O tome Predrag Simonović, biolog kaže: "Ako se sva voda oduzme i odvede u cevi i ostavi nešto što se vrlo cinično zove biološki minimum, tu neće moći ništa da opstane".

Sve brojnije i glasnije grupe građana za zaštitu reka, kao i deo stručne javnosti traži široku javnu debatu o samom konceptu mini hidroelektrana i svim aspektima gradnje, od energatskih do ekoloških uz uvažavanje mišljenja ljudi u lokalnim sredinama i najnovija svetska iskustva u toj oblasti.