Surdulica: Ponosni na zlatnu medalju Milana Trajkovića

Naučili su sva pravila atletike uz Milana, prateći njegove trke, rezultate, uspehe. Znaju i njegove najčešće reakcije, a ona prva, posle trke na 60 metara sa preponama, pokazivala je da ni sam Milan nije bio uveren u pobedu.

„Pratim sva dešavanja, sve što moj sestrić Milan Trajković radi, kako se priprema, sve što je vezano za njega i sport”, kaže Saša Trajković koji smatra da je Milanova pobednička trka bila „teška, tesna i lepa”, da ni sam nije verovao da je pobedio. „Mislim da je u zadnjem metru pomislio da je izgubio trku, tako je reagovao, nisam ga čuo od juče ali je, hvala bogu sve super.”

Trajković je trku završio za 7,60 sekundi, bio je bolji od Paskala Martina Lagarda i Aurela Manja iz Francuske.

„Trka je bila jedna od sporijih, moram da kažem, ali proučili smo pored Milana sve njegove takmičare, i celu tu disciplinu i mogli bismo treneri da budemo”, kaže Milanov brat Darko.

Miran, povučen, odgovoran - tako rođaci opisuju Milana. Dolazi sa majkom i sestrama u rodni kraj kad god mu gusti raspored treninga dozvoli. Voli da obiđe rođake, prijatelje, rodno mesto.

Sa porodicom živi na Kipru od 2000. godine, tamo je završio fakultet za grafički dizajn, upisao master, kaže Milanov ujak Miroslav Đorđević:

„Njegov ozbiljan rad i velika borba njegove majke, koja je radila po tri posla na Kipru dok nije izvela decu na pravi put, sva deca su završila visoku školu i Milan je napravio veliki uspeh na sportskom planu i svi su kao porodica u ovom trenutku obezbeđeni i srećni.” 

Na Olimpijskim igrama u Riju Trajković je trčao u finalu, u disciplini 110 metara sa preponama.