Orezuju se šljive u valjevskom kraju

Na posedu Branka Đuričića iz Gole Glave nadomak Valjeva tri hektara je pod šljivom. U voćarstvu ima dugogodišnje iskustvo, ali reč stručnjaka o rezidbi veoma ceni. Kakav će rod biti zavisi ne samo od odabira sadnica, već i od rezidbe, koja je važan posao za voćare na kraju zime.

„Jesenas smo počeli nešto malo saditi, pa vreme nam nije dozvolilo. Evo danas, videli ste, momci, unuci moji vade sadnice, pa idemo danas da sadimo dalje. Ako ne završimo danas i sutra, i sutra. A voće smo počeli rezati. Staro, što kažu, čekamo, njega ćemo na kraju. Sad mlađe ovo voće, pošto treba da oformimo krunu”, kaže Branko Đuričić iz Gole Glave kod Valjeva.

U mladom voćnjaku rezidba je bitna zbog oblikovanja krošnje. Kod starijih zasada, stručnjaci naglašavaju, utiče na kvalitet plodova i da rod bude ujednačen iz godine u godinu.

„Ono što je najveća greška proizvođača prilikom formiranja uzgojnog oblika, većina njih se plaši da ukloni višak tih mladara i kad šljiva dođe na rod, dobijamo jedan gust sklop, jednu zatvorenu krošnju. Ono što je naš apel, a mi svake godine, naročito u ovom periodu, u februaru i martu mesecu, radimo radionice. Znači, konkretno na terenu okupimo 5-6 ili deset proizvođača i radimo radionice što se tiče rezidbe”, objašnjava Đorđe Sovilj, stručnjak za voćarstvo iz Poljoprivredne stručne službe Valjevo.

Jedan od velikih problema u voćarstvu, naročito na području Valjeva i Osečine je šteta koju prave srne u voćnjacima. Voćari ulažu i u zaštitu stabala. Po površinama pod šljivom Kolubarski okrug je u vrhu u Srbiji sa 14 do 15 hiljada hektara.