Mnogo posla za Hitnu pomoć u Šapcu

Oni su heroji svakoga dana jer mnogi životi zavise od njih. Kao na pokretnoj traci 365 dana u godini, u šabačkoj hitnoj pomoći noć se ne razlikuje od dana. Gužva je u čekaonici, u ordinaciji, intervencijama, pribranost i tačnost na prijemu informacija obavezna, kao i brzi odlasci ekipa na teren. Najčešća pomenuta tema ovih dana je grip.

„Dovela sam supruga, ima povišenu temperaturu 38, 38 sa dva, tokom dana je bilo gore-dole, pa smo mislili da je bolje da dođem, u hitnu pomoć nego da se to iskomplikuje”, kaže Olja Gavrilović iz Šapca.

„Poslednjih dana naročito imamo tih povišenih temperatura, bilo je bolova u grudima kod srčanih bolesnika, kod astmatičara gušenja, s obzirom da je bilo u jutarnjim satima magle”, navodi doktorka Slavica Dugonjić, načelnica Službe hitne pomoći Šabac.

Ovde kažu da su im u hitnim situacijama najvažniji tačni podaci koje dobijaju prilikom telefonskog poziva. Zato uznemirenoj osobi sa druge strane veze postavljaju pitanja, umiruju je i traže tačnu adresu, svesni da su minuti dugi a sagovornik u panici.

„Tek kad se pacijent zbrine, preveze, transportuje u Urgentni centar ili odeljenje opšte bolnice, kada završite teren ili u povratku, onda se malo opustimo i tek nas možda tada hvata panika i proradi adrenalin, ali sve dok traje taj poziv i dolazak i ostalo, jednostavno ne osećate taj strah. Međutim, ima slučajeva kada zaista ne možemo da pomognemo, jer smo svi „od krvi i mesa” i naročito smo svi osetljivi na decu”, objašnjava doktorka Slavica Dugonjić.

Šezdesetoro zaposlenih, od kojih 15 lekara kažu da svakoga dana gledaju različite ljudske sudbine, da se tako čeliče i postaju bolji ljudi, ne samo zbog spašavanja drugih, već i zbog međuljudskih odnosa i timskog rada.

„Najbitnije nam je vreme da stignemo što pre do pacijenta da ga zbrinemo. Bilo je svega i stresnih situacija i neobičnih. Povreda je bilo dosta, nije prijatno to videti, ali takav je posao”, kaže vozač Milorad Todorović.

Zato i posle 15 terena u smeni, šabački humanisti ostaju na poslu duže, ako zatreba.

„Sad sam ostala sat vremena duže na poslu da bih mogla da završim administarciju i papirologiju. Što se posla tiče, danas je bilo onako različitih terena, od raznih povreda, preloma, uboda, gušenja”, kaže doktorka Snežana Mitrović.

U službi koja radi kada se sve ambulante zatvore, često dođu i oni koji su moglu da sačekaju jutro, ali ih niko nije vratio bez pregleda i saveta kući.

„Uvek su bili ljubazni, i uvek su izlazili u susret pacijentima, naravno prioritet su imali oni koji su zdravstveno teže ugroženi”, kaže pacijent Veljko Pantelić.

Dešavaju se, kažu u šabačkoj hitnoj pomoći i lažni pozivi. Ipak, stužu gde god zatreba, svesni da znanjem i pribranošću spašavaju nečiji život, zato mnogi svoj posao ne bi menjali ni za jedan drugi.