Vraćaju se Srbi iz Švajcarske

Tri porodice koje su živele u krugu od 30 kilometara u Švajcarskoj tamo se nisu sretale. Onda su se svi našli u Ranovcu kod Petrovca na Mlavi, mestu gde su se rodili i gde su se vratili da bi odgajali svoju decu.

"Kod nas je dugo postojala ta ideja da se vratimo. Bukvalno, kako smo i otišli. Kad je dete dobilo poziv za tamošnji vrtić, tad smo odlučili – sad ili nikad", kaže Slađana Radanović.

Porodica Pavlović u Srbiji planira da pokrene privatni posao.

"Motiv je bio, pošto imam još malo neke mladosti u sebi, pa možemo nešto da pokrenemo, da bi naš kraj malo uzdigli", navodi Dragan Pavlović, a njegova supruga Milijana dodaje: "Želeli smo da se vratimo u svoju domovinu. Da naša deca odrastaju u svojoj domovini. Da završe školu. Da nauče srpski jezik, odakle nam koreni potiču".

Porodica Emilije Turleman u Ranovac je došla zbog zdrave ekološke sredine i čistog vazduha.

"Ja sam inženjer po struci i onda sam sa poslom došla ovde. To jeste novi pokret. Ljudi koji mogu da rade od kuće biraju mesto gde mogu da žive. Mi smo sada kao porodica odabrali Ranovac, što je veoma egzotično i veoma neshvatljivo", objašnjava Emilija Turleman.

"Ja učim srpski ovde u Ranovcu, srpska kultura. I ovde imam dobro mesto da pravim baštu. Naš hobi", kaže Dijego Turleman.

"Meni se čini da ovde bolje možeš da se igraš nego u Švajcarskoj. Kad izađeš iz kuće, u Švajcarskoj jedino vidiš ulice, ne možeš da trčiš. A ovde kad izađeš, možeš da trčiš 10 kilometara i baš fino", smatra Bogdan Turleman.

Reakcije na njihovu hrabru i vrlo neobičnu odluku za ovaj kraj su različite.

"Neki pitaju da l' mi znamo gde smo se vratili. Neki kažu da je lepo za život, ali ne može da se zaradi. Više negativnih, nego pozitivnih komentara. Mi se ne obaziremo", kaže Milijana Pavlović.

Iako iz Srbije ljudi konstantno odlaze, ranovačkoj osnovnoj školi "Jovan Šerbanović" najavilo se još nekoliko porodica sa decom, koje se uskoro doseljavaju iz dijaspore.