Zakon, krznaši

Miodrag Stanković iz Bujačića kod Valjeva godinama je jedan od najvećih uzgajivača činčila u Srbiji, a njegova firma vodeći izvoznik krzna. U prelaznom periodu Zakona o dobrobiti životinja nije zatvorio farmu. Ilegalno od nove godine uzgaja činčile za dobijanje krzna.

"Po jednom zakonu nama je dozvoljeno, po drugom zakonu taj rad je zabranjen od 1. januara 2019. godine. Ja sad ne mogu ni da ih pustim u šumu jer bi bilo to zanemarivanje, ne mogu ni da ih ostavim ovde, bio bi kažnjen, i ne mogu da ih prodam kao krzno, isto bih bio kažnjen. Tako da očekujemo neku informaciju šta da radimo u narednom periodu. Mi nismo spremni da prekinemo proizvodnju, spremni smo da se dogovorimo sa našom državom. Jer ne može NVO biti jači od nas proizvođača koji plaćamo porez i koji živimo u našoj zemlji i ne želimo iz ove zemlje da se selimo", kaže Miodrag Stanković, vlasnik preduzeća "Uno".

Miodrag je, reći će, samo jedan od 500 odgajivača koji nisu ispoštovali zabranu uzgoja životinja radi proizvodnje krzna. Svi ukazuju na socijalni i ekonomski aspekt ove delatnosti.

"Mnogo je para uloženo, mnogi su ljudi podigli kredite i uložili u ovaj posao, veoma profitabilan i sad eto našli smo se u mat poziciji gde opet nadamo se da će se naći neko rešenje u ministarstvu, da će sagledati ovaj naš problem i rešiti u veoma kratkom roku", kaže Novica Predović, uzgajivač činčila iz Kraljeva.

Na drugoj strani, u Udruženju "Sloboda za životinje" tvrde da je većina odgajivača činčila, tokom prelaznog perioda zatvorila svoje farme i preorijentisala se na druge privredne grane, poštujući u potpunosti Zakon. Ocenjuju da je okončan mučni uzgoj i smrt najmanje 12000 činčila godišnje za potrebe krznarske industrije.

"Rađen je po uzoru na zakone ovog tipa dosta razvijenih zemalja tako da definitivno imamo jedan od boljih zakona koji utvrđuju dobrobit i zaštitu prava životinja u Evropi. Ovaj zakon je posebno značajan zato što propisuje zabranu uzgoja životinja radi proizvodnje, isključivo radi proizvodnje krzna i kože. Zakon jasno definiše da je zabranjeno držati, reprodukovati, uvoziti, izvoziti i lišavati života životinje samo za tu namenu", objašnjava Jelena Stevanović iz Udruženja "Sloboda za životinje".

I pored toga, Zakon o dobrobiti životinja osporavaju i u Udruženju poljoprivrednika Srbije "SPAS". Najavljuju razgovore u nadležnom ministarstvu.

"Zakon o stočarstvu dozvoljava i decidno kaže da se odobrava i proizvodnja između ostalog krznašica. I samo treba, ovde je trebao ministar da pošalje predlog izmene Zakona o dobrobiti životinja u Skupštinu. To nije urađeno i ovi ljudi su dovedeni pred svršen čin. Odnosno, dovedena je u pitanje njihova egzistencija", kaže Zoran Milićević, predsednik Upravnog odbora Udruženja "SPAS" iz Kraljeva.

Ipak, zabrana uzgoja činčila u Srbiji na snazi je od 1. januara,  a za one koji je ne budu poštovali propisane su kazne od sto hiljada do milion dinara.

Uzgoj životinja za potrebe krzna zabranjen je u 15 evropskih zemalja.