Užička sela ožive tokom praznika

Bez obzira na godišnje doba, prirodne lepote užičkih krajeva uvek imaju svoju čar. O praznicima ožive sela iz kojih su mnogi otišli u potrazi za boljim životom. U kući Đokovića, domaćinima je stiglo pojačanje iz grada, a mala kuća nije tesna da primi sve goste.
 
Mojih jedanaestoro unučadi. Imam od ćerke sedmoro, od sina četvoro, a to je jedanaestoro", kaže Radmila Đoković.

"Deca su najveće blago. A inače može se, čini mi se da je na selu lakše gajiti decu nego u gradu", kaže Marija Đoković, majka četvoro dece.

Život na selu se mnogo promenio od vremena kada se nadničilo da bi se preživelo, kaže baka Radmila.

"Sad je bolje malo. Više se radi. Sad se radi i dan i noć, ali opet nekako se veže lika i oputa da se do kraja dođe", dodaje Radmila.

Ipak, nije lako prezimiti tvrdi Dragan Đoković. Maline nisu donele očekivani prihod, borovnice su malo popravile situaciju. Međutim, uvek se mora tragati za isplativijim rešenjem.

"Pa u poljoprivredi je tako, sezona ima i ono što zaradiš u sezoni to razvučeš celu godinu, ako možeš. A sa druge strane nemaš uslove da zaradiš. Grad je daleko, sve je daleko i moraš da se snalaziš kako znaš", kaže Dragan Đoković, otac četvoro dece.

Đaci nižu uspehe, domaćini vredno rade, a sve bi bilo lakše da je uređena putna infrastruktura prema zaseoku u kojem još ima života. Ne traže asfalt, već samo da đake do škole mogu da prevoze bezbednije, bez muke i rizika.

Selo iz kojeg je poniklo sedam generala, decenijama čeka da se reši i pitanje puta koji vodi do kuća u kojima trenutno živi jedanaestoro dece.