Ju, na'pako – 3.000 zaboravljenih mačvanskih lokalizama

Pređašnje mačvanske reči koje danas deluju iskrivljeno, lingvistički nepravilno, autentična su slika Mačve, njenih šorova, ambara i gunja, babine pogače iz bele torbe, ali i mačvanske duše i ljudske ćudi. Mnoge su donete doseljavanjem, ratom i bežanijama, brojne stvorene i dograđivane baš u Mačvi.

"Otoič prođe iksan džadom. Da sada nekoga u Mitrovici pitate šta to znači, on ne bi znao, ali mi, i ja kao dete, to znamo. Malopre čovek prođe putem", rekao je prim. dr Predrag Tojić iz Mačvanske Mitrovice.

Karakteristične fraze, poređenja, blagosiljanja i grdnje, kao i posebnosti u govoru – izostavljanje vokala, prefiksa i akcenatske dužine, autori su zapisivali nekoliko godina sa željom da sačuvaju važan deo identiteta.

"Smatrali smo da su napuštene reči kao napuštena kuća – da se brzo zakorove, zatrave, zaborave i nestanu. Smatrali smo da tako nešto ne treba da se dogodi i ovde smo sakupili jedan broj takvih reči", kaže autor knjige Dragan Avrić.

Bogatstvo tih reči je bilo mnogo veće nego danas, smatra Miomir Filipović.

"Danas dete, moje ili vaše, bilo čije, govori oko dvesta srpskih reči. A jedna baba, koja je bila nepismena, imala je po pet-šest reči za jednu stvar", kaže Miomir Filipović.

Recenzetni kažu da su dijalektizmi i provincijalizmi sadržani u knjizi deo bogatstva srpskog jezika, i čuvaju njegovu izvornost. Živi, sočni, često i poetski, obrazovnog su karaktera, zato je knjiga zanimljiv "Mačvanski rečnik".

"Neka od najvećih istraživanja su bila sprovedena na teritoriji šumadijsko-vojvođanskog dijalekta, ali ovo, mačvanski govor još nije obrađen. Sigurna sam da će ova knjiga naći svoje mesto ne samo na policama zaljubljenika u Mačvu, Mačvana, nego i naučnika, istraživača govora", ističe recenzent prof. dr Slađana Milenković.

Kad se Mačvanska čudi, ona kaže "ju, na'pako!" Kad nešto ne dolazi u obzir – "ma, kaki to!", a kad nekom tepa, veli "rano moja!" Zbog bogatstva jezika, autori ove neobične zbirke, ostavili su na kraju knjige prazne listove, kako bi ih čitaoci dopunjavali stare mačvanske reči sa željom da one traju.