Može li se živeti od ovčarstva u Toplici

Kada se, sada već šezdesetogodišnji Ranko Radovanović iz kuršumlijskog sela Tmava, pre dve decenije iz grada vratio na očevo imanje, ni slutio nije da će biti vlasnik najveće farme ovaca u Toplici.

"Započeli smo sa stotinak ovaca matičenih. Bilo je malo teže da se dođe do matičenih grla. Bilo ih je malo u zemlji, a bila je i velika cena kupovine mada i danas dosta skupo", kaže Ranko Radovanović iz Tmave.

Ranko kaže da sada ima 500 ovaca i jagnjadi rase il de Frans i Vitenberg, da su ona umatičena i za njih dobija subvencije od sedam hiljada dinara po grlu. Ranko ističe da mu ta sredstva mnogo pomažu da stalno povećava broj grla i kvalitetnije ih uzgaja.

"Subvencije redovno dobijamo godina za godinu. Pri kraju godine novembra meseca obično dobijamo subvencije, posle toga na nama je da radimo. Radimo oko 46 hektara zemlju", dodaje Ranko.

"Može da se radi. Može da se napravi lufta i za odmor. Mogu da radim kad hoću. Faktički kad pogledamo ne zavisim od drugog, ne moram da ustanem u 4 ili 6 da bih išao na posao", objašnjava Nemanja Radovanović.

"Jeste da ima dosta posla. Ali kad se to sve odradi nađe se slobodnog vremena da se ode i na more i na zimovanje znači bilo gde. Mi smo tu na raskrsnici tri grada, Kuršumlije, Blaca i Prokuplja znači za 15 do 20 minuta svuda stignemo", kaže Jelena Radovanović.

U Topličkom kraju sve je manje ovakvih primera, jer mladi uglavnom odlaze sa sela.

Kuršumlijsko selo Tmava pre pola veka imalo je struju, put i vodu ali je u njemu ostalo da živi samo desetak domaćinstava.

Da bi podstakla ljude da ostanu na ovim prostorima, opština Kuršumlija iz budžeta za poljoprivrednu proizvodnju i bolju infrastrukturu u selima godišnje izdvaja više od 100 miliona dinara.