Voda na putu do škole

Ovo je jedini put do četvororazredne škole u Donjem Krajincu koju pohađa 32 đaka i predškolaca. Posle svake kiše na asfaltu nastaje jezero dugačko tridesetak metara dubine pola metra. Roditelji, babe i dede svakodnevno strahujući dovode decu u školu.

„Mislim da ovo treba da se reši u najskorije vreme, deca ne mogu da idu u školu”, kaže roditelj Bojan Nikolić.

Dragica Nešić, iz Donjeg Krajinca kaže da svako jutro mora da dovede unuče u školu i da ga sačeka da ga vrati, jer može da padne u vodu.

Ko se kako snađe. Pešice se bez čizama ne može. Biciklom ili automobilom. Teško je kažu u svakom slučaju.

„Ne dešava se da stanu kola, ali crkne anlaser. Namokri se anlaser i crkne”, kaže Saša Mustafić, iz Donjeg Krajinca.

U Donjem Krajincu ima 130 domaćinstava. Atmosfersku kanalizaciju nemaju pa se sva voda iz okolnih ulica sliva ovde. Problem su i bedemi koje su postavili pojedini meštani kako bi zaštitili svoje posede, pa voda ne može da otiče.

„Da li su ga ovako ovaj put nisko asfaltirali, jer vidite ovamo je više i onamo je više, a ovde nekako. Šta su ovo radili...”, pita se Milorad Stanisavljević.

Tomislav Živković dodaje: „Mi sami meštani ćemo da iskopamo, samo neka nam odobre da radimo i sredstva”.

Održavanje ovog puta je u nadležnosti Mesne zajednice koja očigledno dugogodišnji problem ne može da reši sama. Očekuju pomoć leskovačkog Javnog preduzeća „Urbanizam i izgradnja”.

„Mi smo poslali geometre. Oni su snimili teren i krenuli sa izradom projektno-tehničke dokumentacije kako bismo pribavili odobrenje. Onog trenutka ako budemo dobili odobrenje onda se možda i dese radovi”, kaže Novica Nikolić, direktor leskovačkog JP „Urbanizam i izgradnja”.

Za izgradnju dela kišne kanalizacije i upijajućih bunara potrebno je 1.800.000 dinara. Da li će ta investicija ući u gradski budžet za narednu godinu teško je reći, jer treba rešiti i imovinske odnose i obezbediti sve dozvole za gradnju.