Mušmula skoro zaboravljena voćka

Da bi mušmula dostigla vrhunski kvalitet dobro je da dočeka prvi mraz, navode voćari. Ove jeseni mraz je zakasnio, ali je sa druge strane bilo dovoljno suvih dana za berbu, što je takođe bitno, navode berači koje smo zatekli voćnjaku u Horgošu, jednom od retkih gde ima ovog voća.

„Mušmulu beremo odozdo, dokle je možemo dohvatiti, a zatim sa lotri beremo plodove na vrhu drveta. Već u branju odvajamo meke od tvrdih mušmula. Što se tiče tehnike branja, isto je kao kod jabuke naprimer”, kaže Karolina Nemet.

Proizvođač Jene Šerfeze kaže da je u ovom voćnjaku od 200 stabala najviše imao tonu i po mušmula. Ove godine će biti manje, jer su neka od stabala ostala suva. Nakon branja postoji poseban postupak čuvanja mušmule.

„Bitno je da je čuvamo u nekim holandezima na niskoj temperaturi, mislim dva - tri stepena i postotak vlage da bude dovoljno visok, negde oko 80-90% i da bude mrak, onda će se omekšati. Znači ova mušmula što se sad obere za nekih deset dana će biti onako za, spremna za pijačarenje”, navodi Jene Šerfeze.

Mušmula se u Srbiji gaji sporadično, zasadi su retkost. U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Čačku kažu da imaju podatke o samo jednom zasadu na svojoj teritoriji.

„Informisani smo da postoji samo jedan zasad u Milićevcima na nekih dvadesetak ari i tu je proizvođač bio prinuđen da smanjuje broj sadnica upravo zbog evinije koja napada ovu vrstu”, kaže mr Branko Tanasković, iz PSS Čačak.

Mušmula godinama unazad na pijaci ima cenu od oko jednog evra za kilogram. Proizvođači sa severa Bačke izvoze je u susednu Mađarsku gde je smatraju lekovitom i prodaje se neprerađena, dok se kod nas od nje proizvode i džemovi u kućnoj radinosti.