Direktor škole prevozi đake iz udaljenih ivanjičkih sela

Dotrajali službeni terenski auto prešao je bezmalo 300.000 kilometara. Njime svakodnevno učenike u školu dovozi i nakon nastave vraća kući lično direktor.

Aleksandar Nešović iz Gleđica do škole morao bi da pešači pet kilometara:

"Znači mi dosta, jer kada idem peške do škole, moram da poranim i krenem ranije, ali kada je sneg još je teže."

To mnogo znači i roditeljima đaka, ističe Jelena Nešović.

U nepristupačnim planinskim zaseocima živi većina učenika škole u Bratljevu. Zato Uča na posao kreće pre zore. Od škole u tri pravca vozi jedanaestoro mališana, a pod točkovima svakodnevno ostavlja makadamske puteve.

"On se mnogo trudi oko te škole, trudi se prvenstveno zbog dece, zbog roditelja i zbog ovih naših sela da ne opustoše", kaže Ema Poledica.

I đaci i roditelji vole da se druže sa direktorom škole, poštuju ga, a često im je i jedini oslonac. Iz grada im donese lekove i namirnice, a đaci ne moraju da pešače.

"Ljudi se muče i onda mi nije teško da dođem po njih, da se vratim jer su takvi uslovi", kaže Vidosav Kolarević, direktor OŠ "Milan Vučićević Zverac" u Bratljevu. "Organizovanog prevoza nema, putevi su loši, tako jedina spona između grada I sela sam zasad ja, trenutno, borim se."

Primer vredan poštovanja podstakao je i lokalnu samoupravu odakle najavljuju da će sa donatorima nabaviti nekoliko vozila neophodnih za prosvetne i zdravstvene ustanove u udaljenim ivanjičkim selima.