Na Željinu još živi legenda o ali zaštitnici

Željinska ala, ovekovečena je na bifori drevnog manastira Drenča. Do njene postojbine Željina dolazi se dolinom Rasine, pored tvrđave Koznik, pa kaldrmom iz doba kralja Aleksandra, do Seočinskih bačija gde srećemo baku Drinu.

"Imalo je ranije i stoke i čobana. Lepo je bilo. Ali sad eto omladina otišla, stari ostarili", kaže Drina Jovančević.

Kroz netaknutu prirodu, kraj obilja izvora, da ne bi zalutali vode nas prekaljeni planinari iz Eko kluba Željin.

Posle pet sati uspona došli smo nadomak vrhova Željina Rogavske čuke na 1785 metara nadmorske visine i nešto niže Pločke čuke koja je proglašena i strogim rezervatom pirirode.

"Tipično za ovaj rezervat prirode da je subalpska šuma bukve na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji , što se i vidi po njima jer su stabla zakržljala, mislim iz razloga što je vegetacija kratka i uslovi su ovde ekstremno teški", navodi Vladimir Rašković, iz Eko-kluba "Željin".

Nadomak vrhova, ukazuje se proplanak Sutelica, vekovno saborište žitelja Župe, Raške i Kraljeva.

"Ovo je bio rudarski kraj, pogotovo u srednjem veku znači negde u 12, 13. i 14. i 15. veku ovde je bio čuveni rudnik Plana, ispod same Sutelice gde je nekad bilo nastanjeno oko 10 000 ljudi." kaže Ivan Brborić, Eko-kluba "Željin".

Za poslednje metre uspona trebalo je i dodatnog ohrabrenja. I konačno se vidi Rogavska Čuka gde je nekada po predanju živela željinska ala. Nje nema, ali je njena zaostavština i dalje živa. Netaknuta priroda Župe, na daleko čuvene po vinogradima i dobrom vinu.