Mračna istorija palate "Kronić" u Somboru

Oko palate "Kronić" danas je zaštita za pešake jer ,već duže vreme, ukrasi koje su na zgradu postavili italijanski majstori, otpadaju zajedno sa fasadom. U Somboru su posebno ponosni na kupole, koje podsećaju na rusku arhitekturu.

"Doktor Stevan Kronić, somborski advokat i veleposednik, napravio je ovu zgradu početkom 20. veka", objašnjava publicista Milan Stepanović. "Ideja je bila od njegove supruge. Nažalost, za ovu zgradu se posle toga vezuje čitav niz nesrećnih događaja."

Osmislila ju je žena Stevana Kronića, iz bogate porodice Vuić, na čijem je mirazu advokat utemeljio svoje bogatstvo. Ali nakon što je završio zgradu, počinje prva priča njene mračne istorije. Uoči Prvog svetskog rata, Kronić gubi bogatstvo.

"Propao je tako što je falsifikovao menice i falsifikujući potpise svojih bliskih rođaka, povukao je čitavu porodicu Vuić na dno", kaže Stepanović. "Ljudi su ostajali bez svojih zgrada, imanja i zemlje, po nekoliko stotina jutara. On je takođe ostao bez zemlje, ali je sačuvao svoju zgradu."

Stevan i Jelena Kronić ovde su proslavili venčanje svoje jedinice, a brak je jedan od najpoznatijih u istoriji Vojvodine. Miroslavu je zaprosio baron Vladimir Rajačić iz Sremskih Karlovaca, čiji je rođeni stric bio srpski patrijarh Josif Rajačić.

"Kum je bio Laza Kostić. Stari svat je bio predsednik Matice srpske Hadžić, venčao ih je tadašnji bački vladika", ističe Stepanović. "Sve je bilo na najvišem mogućem nivou. Ali i taj brak je imao svoju tamnu stranu. Ostao je bez dece, a supružnici su živeli razdvojeno."

Baron je izvršio samoubistvo, a Miroslava je psihički obolela i umrla je u siromaštvu. Zgrada je prodata, a njena istorija postaje još mračnija. U Drugom svetskom ratu bila je mađarski zatvor, a nakon toga mesto gde je izvršena odmazda partizana:

"Preko hiljadu somborskih građana, od koji je veliki broj zaista bio nevin, nije imao nikakve krivice na sebi, jer oni koji su imali pobegli su odavde i nisu čekali partizane i Crvenu armiju, stradaju u ovoj zgradi u njenim podrumima, gde su bili mučeni, odvođeni na streljanje."

Danas je u palati Privredni sud, a zgrada je u vlasništvo Ministarstva pravde. Iz tog ministarstva kažu da je projekat obnove komplikovan, jer je zgrada pod zaštitom, kao i da je skupa za održavanje. Navode i da bi Sud trebalo da bude izmešten odavde. Možda će novi vlasnik, pored izuzetne arhitekture koju štiti država, uvažiti i istoriju ovog zdanja.