Vek i po bibliotekarstva u Kraljevu

U vreme kada je Karanovac imao oko 1.900 stanovnika, od kojih je tek četvrtina bila pismena, grupa obrazovanih, naprednih Karanovčana 1868. godine osnovala je čitaonicu, prvu posle petovekovnog ropstva.

Na taj način su obnovili duhovni most sa nemanjićkom Žičom, u kojoj je Prvovenčani spajao vlast i kreativnost i u kojoj je napisao najlepša dela naše srednjovekovne književnosti. Čitaonica je ujedno i temelj hrama knjige u koji je izrasla današnja kraljevačka biblioteka.

Iz istorije bibliotekarstva beležimo da je Čitaonica u početku bila pretplaćena samo na novine, ali ubrzo počinje i prikupljanje knjiga, tako da je uoči Prvog svetskog rata imala više od tri hiljade knjiga.

Danas Narodna biblioteka ima oko 250.000 knjiga i časopisa, organizuje oko tri stotine događaja godišnje i ima više od deset hiljada aktivnih članova.

Izdavačka kuća ove ustanove "Povelja" postala je jedan od najznačajnijih izdavača savremene srpske poezije. Za Kraljevčane svih generacija biblioteka je izvorište znanja i utočište od svakodnevnice, koje digitalni mediji mogu obogatiti ali nikada zameniti.

Veliku pažnju posvećuje najmlađima i kreativnim pristupom uspeva da decu privuče knjizi. Kraljevački bibliotekari se trude da pokriju i udaljena seoska područja, pa su tako ove sedmice pisci za decu gostovali u planinskom selu Bzovik, 105 kilometara od grada, gde školu pohađaju samo tri đaka.

Završna svečanost obeležavanja 150 godina bibliotekarstva u Kraljevu biće svečana akademija 7. oktobra, na Dan Kraljeva. Radni deo biće nastavljen 8. i 9. oktobra stručnim skupom "Biblioteke u kulturnom životu Srbije".