Lopovi posekli celu šumu

Od centra Gaglova, sela nadomak Kruševca do šume koju je Marija nasledila od svojih predaka ima 3 do 4 kilometra.

Svake godine uz odobrenje šumara njena porodica za lične potrebe poseče po desetak metara u zabranu koji se prostire na blizu 4 hektara.

"Godinu dana nismo ušli u šumu, od prošle godine praktično. Kad smo sad došli to je katastrofa, eto i sami vidite sve je posečeno do jednog jedinog drvceta. To su bila drva krupna, velika stara 100 godina. Nije sekao ni pradeda, ni deda sad trebalo mi da sečemo," kaže Marija Milošević, vlasnica šume.

Vlasnica živi u tridesetak kilometara udaljenom Ražnju. Kaže da su šumokradice i ranije pričinjavale manju štetu, ali da poseku celu šumu i izvuku 500 kubika drva čija je vrednost oko 20 hiljada evra, zaista nije očekivala.

"Još uvek sam u šoku da je nastala ovolika šteta, da se neko usudio da ovoliku količinu drva poseče odjednom kod jednog čoveka. Njemu je trebalo praktično celo leto da on ovde danonoćno seče i da ima petlju da ovde uđe i da neće niko da ga zatekne," kaže Marija Milošević.

Krađa je prijavljena, šumar je izašao na lice mesta i sačinio zapisnik.

"Sa tim se ide dalje u postupak istrage i da taj vlasnik pokuša da nadoknadi štetu preko nadležnih organa. U zadnje vreme mogu da kažem da je to sve češća pojava u odnosu na neki raniji period. Ti koji vrše te seče odnosno krađu šuma oni koriste tu situaciju da znaju da su vlasnici negde udaljeni," objašnjava Manojlo Mitić samostalni referent za privatne šume u JP Srbija šume.

Miloševići su podneli krivičnu prijavu. Policija, koja je tokom ove godine uspela da utvrdi identitet 5 osoba za 4 prijavljene krađe šume , istražuje slučaj.

Prema podacima Zavoda za statistiku u poslednjih 10 godina krivično delo šumska krađa ubedljivo je ispred svih ostalih dela protiv životne sredine.

Samo Ministarstvo unutrašnjih poslova je za tri godine podnelo 3 000 krivičnih prijava protiv 2 500 osoba. Sa sve učestalijim krađama privatnih šuma suočeni su i u Rasinskom okrugu gde se kubni metar ogrevnog drveta prodaje za 40 evra.

Nezvanično ovim nelagalnim poslom koji donosi veliku zaradu već godinama se bave dobro organizovane grupe kojima je teško stati na put.