Divlje deponije kraj Morave

Kontejneri za prikupljanje pet ambalaže i otpada u selu prazni. Šuma, priobalje i staro korito Zapadne Morave nadomak Bresnog Polja prekriveni trulim povrćem, komunalnim, građevinskim, ali i najopasnijim hemijskim otpadom.

Radovan Miodragović, predsednik MZ Bresno Polje kaže: "Ovde gde se sada nalazimo tu je u staru Moravu bačeno možda do sada jedno 100 kamiona. Otrov, ovaj plastika sve to ide kroz ovaj pesak ,dolazi čak i do Morave. Jer normalno ovde je na tri metra voda."

Područje na 246 hektara, karakteristično po neprestanom izmeštanju korita Zapadne Morave, spletu rukavaca i mrtvaja, kao i desetinama jezera nastalih eksploatacijom sedimenata u rečnoj dolini, pre tri meseca proglašeno je prirodnim rezervatom druge kategorije.

Plavni delovi su idealno plodište za riblji fond. Ovaj rezervat gnezdilište je ptica močvarica, stanište brojnih gmizavaca i vodozemaca i veoma retke, strogo zaštićene biljne vrste u Srbiji, žutog lokvanja. Ovo je i omiljeno mesto za ribolov.

Zvanična evidencija divljih deponija postoji. Danica Batoćanin, saradnik za zaštitu životne sredine opštine Trstenik navodi:

„Sve su one mapirane i onda je unazad pet godina, odnosno od postojanja budžetskog fonda za zaštitu životne sredine od 2012. godine svake godine izdvajana izvesna suma novca za sufinansiranje čišćenja tih deponija."

Prošle godine je iz rezervata oterano 10 kamiona smeća. Ali se sa starim navikama nastavlja.Inspekcija kažu radi svoj posao, ali je nekoliko njih malo da pokrije 53 naseljena mesta u opštini.

"Najviše ugrožavaju sebe i svoju životnu sredinu zato što stvaranjem tih divljih deponija se zagađuje zemljište, zagađuju se podzemne vode, sve to posle ide u naše bunare, ide u naša jezera odakle se i snabdevamo", objašnjava Danica Batoćanin.

Smeće nije jedini problem. Dodatnu štetu pričinjavaju ribokradice i oni koji eksploatišu šljunak iz Morave.

Osredak je za sada rezevat na papiru. Da bi bio zaštićena zona, doprinos moraju da daju svi, prvenstveno meštani.