U Srbiji osigurano samo pet odsto domaćih životinja

Treća generacija Živanovića iz Lužnica bavi se stočarstvom. Imaju dvadesetak grla, krava i lipicanera i obrađuju 34 hektara zemlje, kako bi obezbedili stočnu hranu.

Useve osiguravaju, ali ne i životinje jer, kažu, nemaju računa. Polisa ne pokriva najčešće rizike, povrede pri utovaru i istovaru na sajmovima, na kojima godinama učestvuju i imaju šampionska grla.

"Ne prihvataju osiguranje, snošenje rizika telenja, tu je jedini rizik kod priplodnih grla i ne vidimo razlog da je potrebno osigurati grlo iz razloga zato što gde je rizik oni ne prihvataju", kaže Dragan Živanović, stočar iz Lužnica.

U Pirotu je, zahvaljujući subvencijama, poslednjih godina udvostručen broj gazdinstava koja osiguravaju životinje. Grad je 2013. isplatio 400.000 dinara, a ove godine će stočari za osiguranje dobiti 10 puta više.

"Trideset odsto koliko smo 2013. subvencionisali došli smo do 60 odsto - upravo da motivišemo ljude da shvate prednosti osiguranja i koliko im to znači ako dođe do štete", kaže Vesna Lazarević, stručni saradnik za poljoprivredu grada Pirota.

I osiguravajuća društva ističu prednosti osiguranja životinja. Ulaganja u stočarstvo su velika, a bolesti i uginuća životinja, ukoliko nisu osigurane, mogu ugroziti proizvodnju.

"Stočarska proizvodnja izaziva, odnosno uzrokuje najveća ulaganja tako da je u tom smislu ukoliko se dese nepredviđeni događaji, osiguranje životinja se predstavlja kao logičan sled za premošćavanje sa eventualnih gubitaka koji mogu da dođu", objašnjava Miloš Milosavljević iz "Dunav osiguranja" Kragujevac.

Za osiguranje priplodne krave čija je vrednost 140.000 dinara, polisa za godinu dana košta devet i po hiljada dinara, za tovne svinje za četiri meseca osiguranje je oko 700 dinara.

Lokalne samouprave i država stočarima vraćaju 70 odsto plaćenih premija kako bi podstakli održivi razvoj i profitabilnost stočarske proizvodnje u Srbiji.