Bošnjane, selo harmonikaša

Četvorogodišnji Vasilije već je uzeo harmoniku u ruke. Naučio je prve akorde čuvenog Danilovog kola, koje je davnih 70 -tih godina za Radio Beograd snimio njegov pradeda.

"Onda je bila uživo svirka. Nije kao sad kompjuteri pa kidaš pa iz parćića, nego navežbaš, dobiješ studio sat ipo , dva i to moraš da završiš.To je bila prava narodna muzika, ovo nešto sad ne razumem, nervira me kao da kukaju, a garderoba - ne pitaj", priseća se Danilo Miškovi.

Sin je nastavio tradiciju i naučio da svira harmoniku sa 8 godina.

"Kada sam stasao više sam bio u svetu muzike i počeo sam da pišem aranžmane, pa sam otvorio studio, a onda je počelo sve više snimanja. Iskreno da se pohvalim da sam kao producent dobio status umetnika", kaže Srba Mišković.

Za razliku od dede i oca koji su muzičku pismenost sticali na privatnim časovima, Nikola je završio nižu i srednju muzičku školu i naravno usavršio ono što mu je u genima.

"Kao što je moj sin bolji od mene, tako je njegov sin bolji od njega. Opasno dobro svira , to nema premca", ponosan je na potomke Danilo Mišković.

Virtuoznost na harmonici Nikolu je vinula u muzičku orbitu, o čemu svedoče brojene nagrade, a ljubav prema letenju visoko iznad zemlje , nebu pod oblake.

"Ja sam pravio ovaj ram ovde, motor, elisu. Oduvek sam voleo da letim. Bio sam prvo padobranac, kasnije sam prešao na paraglajding, pa na paramortoring. Posle naporne svirke ovo je sutradan odlična stvar, da se poleti, sloboda velika", kaže Nikola Mišković.

Većinu svojih želja i očekivanja porodice Nikola je ispunio, ostaju još dve. Da krstari nebom na motornom zmaju i da sin Vasilije nastavi porodičnu tradiciju.