Mi možemo sve - kamp na Mokroj gori za decu lečenu od kancera

Fudbalsku karijeru Maćeka Ivanovskog iz Poljske prekinula je bolest, ali zahvaljujući lopti, u kampu je lako savladao jezičku barijeru i stekao drugare, kako kaže, za ceo život:

"Prvi put sam na kampu bez roditelja, prvi put sam u Srbiji, prvi put sam sam leteo avionom I ovde mi je super sa novim drugarima... sporazumevamo se na engleskom, rukama, nogama..."

Mihajlo Gudurić iz Batajnice kaže da nije ni sanjao da će mu biti toliko lepo: "Bukvalno svaki trenutak je isplaniran."

Dobro osmišljene radionice, uz pomoć stručnjaka i volontera koji su se i sami borili sa opakom bolešću, na prvo mesto stavljaju igru, kroz koju im vraćaju samopouzdanje i razbijaju predrasude.

"Dajemo im tu mogućnost da se otvore, da uđu u komunikaciju, da uđu u priču, jer teško je posle godina i meseci lečenja i zatvorenosti po bolnicama i u krugu porodice", objašnjava Vladimir Radulović iz Udruženja "Čika Boca".

Magdalena Tomović kaže da joj sve to mnogo pomaže: "Da rešim neke probleme što možda nisam znala ranije kako da rešim, probleme u školi, izbegavanje dece, to me najviše muči."

Ania Bučaz iz Poljske lečila se u detinjstvu od kancera i odlučila da osnuje Fondaciju za decu lečenu od raka: "Zahvalna sam što sam na ovom kampu i što ću iskustva preneti u svoju zemlju u kojoj nema ovakvih kampova."

I to što otkrivaju Šargan i Mokru Goru, i sebe, bez pratnje roditelja, upućeni jedni na druge, otvara im vidike - koliko i šta mogu, u kampu "Mi možemo sve".