Zadrugarstvo olakšava položaj poljoprivrednika u Pčinjskom okrugu

Zoran Stevanović iz Stubla posao u fabrici zamenio je poljoprivredom: pre osam godina, na kredit, kupio je imanje, koze, izgradio štale. Sada je, sa osamdesetak koza, vlasnik najvećeg stada u Vladičinom Hanu.

"Ako napravimo možda još 10 i 20 ovakvih farmi, biće bolje i za mene i za ostale", naglašava Stevanović. "Povećaćemo proizvodnju, rešićemo da se zadruga formira, da se naprave mlekare."

U brdsko-planinskim selima poljoprivrednici čuvaju poneku kozu, za potrebe domaćinstva. A potencijala ima, kao i mladih koji su zainteresovani za stočarstvo.

Bilo bi lakše kad bi imali zadruge, kaže Milan Stevanović, poljoprivrednik iz Stubla:

"Da lakše dođemo do sredstava, da plasiramo, da počnemo veću proizvodnju."

Prošle godine u Pčinjskom okrugu formiramo je 16 poljoprivrednih zadruga, sada funkcionišu samo tri. Najveća je u Poljanici kod Vranja, koja ima tridesetak članova.

Snežana Stošić iz Stubla nije u zadruzi, proizvode iz plastenika prodaje na pijaci:

"Ne postoje te poljoprivredne zadruge, što bi nama značilo, i ne samo nama već i drugim meštanima. Mehanizaciju što imamo - to je već dotrajalo, to je možda koliko godina već staro."

Manje je meštana u nerazvijenim selima, a za očuvanje sela i razvoj zadrugarstva neophodno je i učešće lokalnih samouprava. Na jugu Srbije poljoprivredni posedi su uglavnom usitnjeni, a proizvođači uglavnom pojedinačno plasiraju svoju robu na tržište.