Meštani se vraćaju na Radan

Zorica Arsić na svoju dedovinu vratila se pre 15 godina i danas je kaže svoja na svome.

Iako joj kao ženi nije lako da na planini živi sama Zorica je postala simbol planinske lepotice juga Srbije. Tu je da dočeka uputi pomogne da ugosti.

"Nisam se pokajala i drago mi je što sam ovde došla na svojoj dedovini da živim do kraja života ostaću ovde," kaže Zorica Arsić iz sela Ivanje.

Zorica ima svoju baštu. Paradajz, krastavac, paprika. Pored aronija, sve prirodno. Pravi mali raj.

A porodica Vučelić je napravila veliki u selu Dobre Vode. Živeli su 40 godina u Beogradu, a danas Milutin i njegova supruga na svojih 20 hektara čuvaju koze, ovce svinje uskoro će stići i krave.

"To je moja želja bila, vratio sam se. Mislim da sam se preporodio i odlučio sam da malo sebi produžim ovaj život," objašnjava Milutin Vučelić iz sela Dobra Voda, a Zlata Vučelić dodaje:

"Kad smo došli to je bila pustinja i trebalo je dosta truda, rada, volje, ljubavi."

Vučelići imaju podršku sinova, a njihovi unuci ovde uživaju na letnjem raspustu.

"Ako u Beogradu već imam prijatelje, ovde mi je lepše, jer ovde je priroda vazduh je čist i ovde mogu uvek da se igram i ne može niko ništa da mi kaže," navodi Vukašin Vučelić.

"Volim da hranim životinje sa dedom, da teram ovce," kaže Mina Vučelić.

Nedaleko od Vučelića u selu Ivanje Ratko Đorić s ponosom obilazi svoj voćnjak. Iz Bora se na očevo imanje vratio 2005. godine.

"A ova godina je izuzetno ponela. Ja više ne znam šta da radim. Ja ću imati 8 tona kruške, a šljivu ne znam ni sam koliko imam," kaže Ratko Đorić iz Ivanja. 

Tako se živi na Radan planini. Radi se i uživa. Da su putevi bolji u selu Dobra Voda bilo bi i više povratnika, a Vučelići su da im se zimi nedaće ne bi ponovile sami kupili buldožer.

Stvari se okreću i idu u suprotnom smeru i ništa nije nezamislivo. Kao vozilo koje se bez brzine ubrzava na ovoj čuvenoj uzbrdnoj nizbrdici.