Povrtari iz Mužlje udruživanjem povećavaju profit

Poslednjih godina izvoz povrća iz Srbije raste, ali je naša zemlja takođe i veliki uvoznik. Povrtari kažu da je za stabilnost domaćeg tržišta i viškove povrća za izvoz neophodno i udruživanje, jer su sa većim količinama konkurentniji.

Artur Majoroš, povrtar iz Temerina, često sve što proizvede proda na veliko i po nižoj ceni, jer ne može da čuva proizvod. Opredelio se da poveća proizvodnju i da sa više različitih kultura smanji rizik.

"Za sada obrađujem oko dva hektara", kaže Majoroš. "Radimo nešto malo belog luka i kupusnjača, ali želim to da povećam i da ubacim još šargarepu."

Upravo je šargarepa na kvantaškim pijacama u prvoj polovini jula bila dva puta traženija nego u junu. Kako će se ponašati tržište, za povrtare je nepoznanica kada započinju proizvodnju.

Ove godine su, na primer, bili iznenađeni cenama na veliko mladog krompira i kupusa, za koje je plaćano 40, odnosno 30 dinara po kilogramu.

Erne Čikoš, povrtar iz Mužlje, kaže da je očekivao višu cenu mladog krompira: "Izgleda, kako ulazimo u godinu, da će - umesto da pada - cena da ide gore."

Kišna godina pogoduje kupusu, kaže Rade Ćulum, proizvođač iz Futoga: "Za sada sve pozicije govore da će biti dosta kupusa."

I sami povrtari kažu da je neophodno povećanje poseda, jer su profiti drugačiji nego pre deset godina. Tada je porodica mogla živeti od pet standardnih plastenika, a danas ne može.

"Ispod pola hektara jedna famijila što se tiče zatvorenog prostora ne može da dođe do profita", istiće Đula Madaras, iz Udruženja povrtara "Carska bašta" u Mužlji. "I da bi sa takvim površinama mogao da proizvodi, onda mora da se integriše prema nekim centrima."

Udruživanje po modelu "Carske bašte" u Mužlji kod Zrenjanina obezbedilo je gajenje deset hektara povrća u zatvorenom prostoru i kooperaciju sa oko 150 povrtara. Da bi sve proizvedeno lakše moglo da se proda ovde su investirali u novu hladnjaču od 3.000 kvadrata koja treba da bude završena u novembru. 

broj komentara 0 pošalji komentar