Stare narodne nošnje na izložbi u Kisaču

Ponose se jezikom, običajima, kulturom, ali, kažu, ako je nešto posebno lepo i drugačije, onda je to kod Slovaka - narodna nošnja. Vekovima su se njihove žene ponosile onim što su na sebi nosile kada bi išle u crkvu, na svadbu, svečane događaje, a naročito kada bi se i same udavale.

Pavel Surovi, autor fotografija kaže da je jedan od ciljeva bio da se u te stare nošnje obuku mlade devojke, da se ta tradicija širi sa kolena na koleno: „Ovih nošnji u sadašnje vreme ima jako malo. Neko je ostavio, neko bacio, neko jednostavno nema osećaj za tradiciju, ali mi smo hteli da te devojke obučemo i da ih dovedemo u tim starim nošnjama, jer ove nošnje su stare preko stotinu godina, a najstarije koje imamo su stare oko 160 godina".

Narodna nošnja otkrivala je ekonomski i bračni status.

"Nekada su ih u slovačkom jeziku zvale "hrdoše", one koje su hodale sa puno cveća. Na glavi su imale tu partu koja je nekada znala težiti i 12, pa čak i 16 kilograma", kaže istiričar Miroslav Brna.

Nošnje Marije Petrik stare su i preko stotinu godina. Ima ih čak - dve stotine.

"Nošnje od kašmira su bile najskuplje i da bi se imala nošnja od kašmira moralo se raditi dosta. Ali ona cura koja je nije imala bilo joj je teško da se uda", kaže Marija Petrik.

Ta ljubav prenela se i na mlade devojke.

Andreja Vozar kaže da se kod njih u porodici od malena neguje ljubav prema nošnjama: "Volimo ih i ja i moja sestra, a tu ljubav nam je prenela tetka".

Ivana Vozar o svojoj nošnji crne boje kaže da se nosila za različite prilike za svečanosti, za sahrane, pa čak su se i devojke udavale u njoj: "Kasnije je moja tetka osvežila sa novim vezom i bojama".

Spoj starog i novog, kaže autor, zapravo govori o životu Slovaka u Vojvodini. Ipak, jedan narod ne može se predstaviti samo kroz fotografije, potrebno je, dodaje, osetiti energiju, porazgovarati, družiti se i prihvatiti različitosti.