Naučnoistraživački kamp u Donjoj Trešnjici

 Jutro kampera u Donjoj Trešnjici, počinje kraj šatora uz logorsku vatru i pesmu. U planinskom selu, daleko od gradske buke, solitera, i svih životnih pogodnosti, tridesetak mladih uči kako da se snađe u prirodi, ali i napravi sok od šumskog voća.

"Ovde imamo drugačije uslove za život, nije nam sve na dohvat ruke, sami moramo da se snalazimo", kaže Lazar Jeremić iz Bačke Topole.

Ivana Janković iz Niša kaže da su se odlično proveli: "Ljudi su jako fini ovde, tražili smo gljive, šetali smo šumom, kupali smo se na reci, kupaćemo se i na jezeru".

Za deset dana kampa, u Donjoj Trešnjici, kažu, živne celo selo, jer mladi iz tog kraja uglavnom žive skromno i nemaju puno prilika da putuju, a oni stariji trude se da budu dobri domaćini.

"Naše selo je malo i kad nam neko tako dođe u goste na par dana to nam znači mnogo, jer imamo sa kim da se družimo, da se upoznamo", kaže Anđela Vučetić iz Donje Trešnjice.

Predrag Spasojević učitelj iz Donje Trešnjice govori o starijima meštanima sela: "Obično dođu, donose nam paradajz, krastavac, tikvice, pite, kiflice, slane kiflice, a i učestvuju kao posmatrači kad imamo svirku, kad imamo neki koncert".

Zahvaljujući kamperima, obala Zvorničkog jezera dobila je novi izgled, a tokom boravka u Trešnjici učili su i o prevenciji narkomanije, gljivarstvu i orjentiringu.

"Ciljevi našeg društva istraživača su takvi da izvedemo mlade iz prostorija u kojima svakodnevno borave u svojim gradovima gde žive i zbližimo se sa prirodom i generalno upoznamo sa celom Srbijom, naravno na ovakvim mestima, a ne nekim urbanim", kaže Filip Bogunović, iz društva istraživača "Zenit" iz Bačke Topole.

I dok je većina kampera vredno učila i radila, neki su u Trešnjici proslavili i svoj rođendan. Sa samo dve godine Anđa je ujedno bila i najmlađi i najslađi učesnik kampa.