Novi rok za završetak obnove nadvožnjaka u Kraljvu

Kraj radova na rekonstrukciji nadvožnjaka u Kraljevu još se ne nazire, iako je prvobitni rok istekao početkom jula.

Iz Puteva Srbije, koji je investitor projekta, kažu da se radovi produžavaju zbog lošeg vremena, ali pre svega zbog izuzetno lošeg stanja glavne konstrukcije koju nisu predvideli. Novi rok je, kažu, 15. novembar.

Od polovine aprila, vozače muče svakodnevne gužvae, stanovnike zgrada okolo nadvožnjaka prašina i buka.

"Radi se i nedeljom, veoma je retko pauza. Prozore moramo da držimo zatvorene," kaže Dragana Davidović, iz Kraljeva, a njen sugrađanin Dragoljub Selečanin, dodaje:

"Najgore nam je bilo kad su došli kompresorom su prašinu digli. To su bili oblaci. Vidite ovde koliko je naneto blata."

Bili su strpljivi kada su readovi počeli. Nadali su se da će saobraćajna buka koju su decenmijama trpeli biti manja.

Putevi Srbije izdvojili su 67 miliona dinara za rekonstrukciju nadvožnjaka. A prvobitni rok za završetak radova bio je 75 dana.

"Nema deset radnika. Malo se čuje ona mašina drnda i tu oko one mašine tri, četiri njih sede," žali se Radosav Milošević, iz Kraljeva.

Na gradilištu je onoliko radnika koliko ima posla, odgovaraju iz Puteva Srbije. Većina ih je u pogonu i pravi sedam novih glavnih nosača, što nije bilo predviđeno. Ostala četiri popravljaju.

"Proces njihove izgradnje traje, za svih 11, oko tri meseca. Znači mi ne možemo bez izrade i montaže tih glavnih nosača da radimo ništa na gornjoj strani mosta, pre svega ne možemo da radimo betonsku ploču, zatim ne moižemo da radimo hidroizolaciju, ne možemo da radimo asfalt, ivičnjake," objašnjava Sonja Dragović iz JP Putevi Srbije.

Nije bilo ni predviđeno da svi stubovi oblože novim betonom, a moraće. Za samo tri decenije nadvožnjak je devastiran i zbog lošeg održavanja.

"Zatekli smo da je pola oluka imalo, pola nije. Tako da je voda nemilice išla na glavne nosače pomešana sa solju i svim onim što se stavlja," navodi Sonja Dragović iz JP Putevi Srbije.

Nadvožnjak je 1988. godine izgradio nekadašnji gigant Kablar, a finasirali su ga opština i republika.