Krštenje u Igrištu posle pola veka

Ivana i Saša Đokić, poreklom iz kuršumlijskog sela Igrišta krstili su svoju ćerku Evelinu u seoskoj crkvi, u kojoj poslednjih 50 godina nije kršteno ni jedno dete.

Dok čekaju da ceremonija krštenja počne, roditelji uče Evelinu da hoda.

Na ovim su livadama i oni napravili prve korake. Put ih je, kao i mnoge, odveo iz sela, za poslom, ali korene ne žele da zaborave.

Kada su dobili Evelinu, dileme nije bilo gde će obaviti krštenje. Svečanosti je prisustvovalo celo selo.

„Nekako sam uvek volela selo i to mi je bila mnogo velika želja da svoje dete krstim u nekoj seoskoj crkvi, prvenstveno zato što su sela počela da nestaju i onda mi je bila želja da ona ima neku uspomenu odakle je," kaže Evelinina majka Ivana Đokić, a tata Saša Đokić dodaje:

„Mi smo srećni zbog toga što je to baš ovde, zbog toga što volimo moralne vrednosti sa sela. U našoj porodici se trudimo da svaka generacija bude što bolja."

Šezdesetih godina prošlog veka u selu Igrištu i 11 susednih sela smeštenih duž administrativne granice sa Kosmetom, živelo je više od stotinu dece, ali zadnjih 20 godina ovde se nije čuo dečiji plač.

25-to godišnji Stefan poslednje je dete rođeno u Igrištu. Studira poljoprivredu u Beogradu, a leti radi sa ocem na imanju, kome planira po završetku studija da se vrati.

„Imam u planu da razradim proizvodnju ovde koja može da bude dosta uspešna. Imamo našu plantažu malina, kupina, to za sada radimo i uživamo u tome i ima perspektive, uglavnom," kaže Stefan Jevremović iz Igrišta.

Od 10-ak meštana, koliko ih je u selu, povratnici su i Nada i Života Jevremović, koji su , nakon odlaska u penziju, beogradski asfalt zamenili zelenim tepihom.

„Ovakvo bogatstvo nema nigde i ovoliku imovinu ne verujem da ima iko. Sve to napaja moju dušu i zato sam ja ponovo ovde i rešio sam da ostatak mog života posvetim selu i da sve svoje duhovne i materijalne snage usmerim da moje selo na neki način podignemo, jer ono meni nije dužno ništa, al ja sam mome selu dužan sve," objašnjava Života Jevremović.

Želja da privuku potomke, kako bi se vratili ognjištima naterala ih je da o svom trošku iniciraju izgradnju spomenika Gvozdenom puku kao sećanje na pretke koji su za ovu zemlju dali svoje živote.