Petrovdanski etno sajam u Jagodina

U porti najveće gradske crkve u Jagodini svoje rukotvorine izložilo je pedesetak izlagača. Proizvodi koji su pre nekoliko decenija bili uobičajeni na saborima i vašarima danas ne retko predstavljaju eksponate koji većini služe za ukras.

„Pretežno mi kupuju iz varoši, kao što je Novi Sad, Subotica, Vršac, Beograd, ti ljudi kao malo još uvek to cene, pogotovo ovu mokasinu koju sam ja malo modernizovao, i moj pokojni otac, te ovaj šestinac", kaže Zlatko Radojković, opančar iz Miloševca.

„Ja sam jedna što sam imala želju to da zadržim taj zanat i to da naučim i eto lepo mi je. Imam dve ćerke, imam i unuku, sve one znaju da rade i one će da naslede mene, ali u svoje vreme kad dođe. I ja nisam u njihove godine to radila", Dobrila Petrović, asurdžika iz Majura.

Igla, konac, puno mašte i sati veza za deo nošnje ili ukrasnog predmeta. Gotovom proizvodu zanatlije teško određuju cenu, kažu treba uskladiti materijal i trud s jedne i kupca s druge strane.

„Mi smo u penziju i meni to dobrodošlo sada da radimo.Navikli smo da radimo i zbog toga.-Jel ima mladih koji su zainteresovani da rade?-Ja imam,sinovi vole to da rade.", kaže Miroslava Icić.

„Etno sajam" 11. put organizovalo je Udruženja građana „Etno forma" koje okuplja zanatlije iz Jagodine i okoline.Uz pomoć grada mnogi od njih su svoje proizvode predstavili i na sajmovima širom Srbije.

„Imamo asurdžike,dve dame koje se bave asurama,imamo gospodina koji je sodadžija,znate čika Ratka sodadžiju,pa njegov unuk,pa opet vezilje,pa gospodin koji radi tepihe", Radmila Lekić, udruženje "Etno forma".

Jagodina slavi Petrovdan kao svoju gradsku slavu u znak prvog pominjanja grada u jednom pisanom dokumentu. Reč je o pismu koje je 1399. kneginja Milica Evgenija poslala Dubrovačkoj republici.