Belovodski peščar okupio umetnike

Kolonija mozaičara koja nosi ime našeg velikog umetnika Mladena Srbinovića, po nepisanom pravilu rezervisana je za lepši pol.

"Peščar je mekane strukture i jako je zahvalan za obradu. Postoje razne nijanse, tako da može bilo koji motiv da se uradi zapravo njime i može isto tako dobro da se kombinuje sa drugim materijalima", kaže Vasilisa Belošević, mozaičar iz Beograda.

Da li ima dosta kolonija mozaičara u Srbiji ili mislite da toga manjka?
"Nema. Ja znam za ovu i znam da je postojalo nešto, ne znam gde tačno , možda u okolini Aranđelovca. Ali ovo je jedna i drago mi je da sam učesnik", kaže Ana Miljković, mozaičar iz Kruševca.

Ono što privlači pažnju meštana je još jedna dama u ateljeu pod vedrim nebom. Ružica Španović iz Sremske Mitrovice, spretno se koristi  dletom, čekićem i brusilicom obrađujući poveći komad peščara iz ovdašnjeg majdana. Radi u društvu  nešto starijeg kolege.

,, Ja sam to nešto istraživao. Nije to neko naročito istraživanje nego neka više zainteresovanost za taj kao famozni , famozni Belovodski peščar. I sve to skupa sa ovim Pomoravljem i sa Šumadijom meni izgleda sjajno", objašnjava Dejan Janković, vajar iz Novog Sada.

 U Beloj Vodi je do sada stvaralo preko sedamdeset umetnika čiji radovi krase  muzej i amfiteatar  od kamena. Ovde se održava i centralna svečanost dodele rozete za izuzetan doprinos kulturi i umetnosti. Za ovogodišnjeg dobitnika, književnika Radovana Belog Markovića, kameni cvet, isklesao je naslednik na daleko čuvenog majstora Žiće.

"Crtež, jeste crtež koji se nacrta na kamenu kada se radi, aki sama ruka prilikom rada mora da odmeri i udarac u kamenu i list, cvet. Ako ruka ne napravi cvet, džabe je crtež", kaže Milutin Milenković, kamenorezac iz Bele Vode.

Klesari Bele Vode odlučili su da  povodom, jubileja 60  godina Radio Televizije Srbije, dopune i naš umetnički fundus još jednim delom u  peščaru. U znak zahvalnosti za dugogodišnju saradnju. Priznanje će biti uručeno na završnoj večeri 43. Belovodske Rozete .