Hrastovima u Šalinačkom lugu neophodna zaštita

Sastojinu hrastova lužnjaka, koji su stari između dva i tri veka, zbog svoje lepote, raskoši i retkosti na Balkanu, još 1981. godine zaštitio je Zavod za zaštitu prirode. Tada je u Šalinačkom lugu bilo 306 stabala, međutim, lug okružuje naselje sa poljoprivrednim gazdinstvima.

"Svake godine svinje su jele žir, ovce su pasle travu i uništavale mladice hrastova koji su uspevali da izniknu", naglašava Dejan Radovanović, predsednik udruženja "Hrast". "Tako smo kroz vekove izgubili podmladak."

Ipak, meštani Šalinca prenose i priču o podvigu njihovih predaka koji su od Nemaca u Drugom svetskom ratu otkupili šumu, da bi je tako spasli od seče i uništenja. Hrastovima, kasnije nije pomogla ni izgradnja nasipa na Dunavu, kojim se grad štiti od poplava, jer im je smanjen dotok vode, a bore se i sa hrastovom strižibubom i imelom.

"On zaslužuje zapravo jednu posebnu službu koja bi se bavila njima, čuvanjem, održavanjem, uređivanjem ovog prostora", kaže Radovanović. "U tom kontekstu neophodno je svake godine ulagati određena sredstva."

Zavod za zaštitu prirode 2006. godine uradio je novi elaborat i tada je Šalinački lug proglašen spomenikom prirode sa dve stotine hrastova. Grad je imenovao Udruženje "Hrast" za staraoca godinu dana kasnije, međutim, od početnog ulaganja, za proteklih deset godina, gotovo da ništa nije uloženo.

"Ako nemate punkt na kome imate i neke ljude koji će primiti, sačekati posetioce, objekat gde će moći da sednu, da se zaklone od sunca i od kiše, potrebno je uraditi mnogo te turističke infrastukture, bez koje je iluzorno govoriti o ozbiljnom turizmu", ističe Dejan Radovanović.

Ipak, gorostasni hrastovi stoje ponosno i dobili su podmladak. Delom zahvaljujući radu Udruženja, delom zahvaljujući meštanima koji tamo više ne puštaju stoku na ispašu. Nada da će u budućnosti Šalinački lug imati tretman kakav zaslužuje postoji, jer bi ove godine trebalo izdvojiti sredstva za njegovo uređenje.