Pirogravure užičkog umetnika u Americi, Evropi, Australiji

Utkana u tradiciju narodnih umetnosti sveta, pirografija uvek ima svoje poklonike. Stvaralački proces se vekovima menjao, ali suština - otisak žara , ostala je ista.

Ivan Đurić joj se posvetio jer je izazov koji daje nesvakidašnje rezultate i efekte odnosa i tumačenja svetlosti i senke, a jedini problem je pronaći odgovarajuće drvo.

"Prirodno se spojila ta ljubav prema drvetu i prema crtanju. Baš je spor proces, ne dozvoljava greške, jedna greška - rad je upropašćen", ističe Đurić. "To sve, ta muka, kreće pre crtanja - prvo, dobre daske, dobro drvo ne mogu da nađem tek tako, jer to je lipa, koja se koristi kod nas samo za košnice. Međutim, okorci koji su meni potrebni se bacaju. I onda, malo je teže to naći, sada sam uspeo da nađem neku količinu i videćemo koliko će to da mi traje."

Radi najčešće portrete, prema fotografijama, njegov pirograf je iz kućne radionice, a za jednu pirogravuru je potrebno oko 30 sati intenzivnog rada.

Za godinu dana je usavršio kontrolu primene užarene žice, što nikako ne znači da je ova tehnika laka već da je uporan i da mu je omiljena:

"To je stari zanat, da kažem, i bilo je kod nas poznato i popularno, ali se to vremenom izgubilo. Moje pirogravure  stigle su do Amerike, Britanije, Nemačke, Australije..."

Umetnost vatre zahteva strpljenje, upornost i preciznost, ljubav se podrazumeva, a čitav spektar nijansi i plemenito drvo, ovde daju magiju stvorenu Ivanovom rukom.