Biciklima od Kraljeva do Ulcinja

Putovanje na dva točka preko planina Srbije i Crne Gore počelo je na trgu u Kraljevu sedmu godinu za redom.

„Ovo se mora ispoštovati zato što se pređe toliko planina, da se namiri, tako reći, za cijelu godinu ljepota", kaže Zlatko Petković iz Bijeljine.

Ana Arčon iz Slovenije kaže da su prošle godine bili oduševljeni, pa su sada nagovorili i drugove, te ih je došao pun auto.

Prvih dana lepo je bilo i vreme i raspoloženje. U kampu u Guči dočekalo ih je pečeno prase.

Nenad Ristanović iz Čačka kaže da je to obećao: „Obećao sam to prošle godine prvi put kad sam išao na maraton. Ja sam to ispoštovao".

Uživali su u vožnji, ali i u turističkim atrakcijama. Jedna od stanica bila je i Potpećka pećina kod Užica.

"Procenjuje se da je stara nekoliko miliona godina. Ona je posebna po tome što ima najveći pećinski otvor u Srbiji i na Balkanu", kaže Aleksandar Kusturić, vodič.

Prvi kišni dan na Zlatiboru nije uticao na raspoloženje. Našlo se vremena i za uživanje u divljim trešnjama.

Maratonce je kiša pratila i na Zlataru i Kamenoj Gori. Ipak, najteže je bilo popeti se uz planinu Krnovo kod Nikišća.

"Navikla sam se tako da mi je sad apsolutno svejedno. Čak mi je u početku bilo čudno što nema kiše kad smo krenuli", kaže Snežana Drašković iz Vrnjačke Banje.

Od Nikšića vreme je bilo bolje. Poslednjeg dana od Podgorice do Ulcinja prešli su 116 km. Neki, čak i posle ozbiljnih padova.

Marija Arsić iz Jagodine kaže da joj je kaciga sačuvala glavu: "Pukla je kaciga. Imala sam jake bolove dok sam vozila, ali više bi me boleo ego da sam se vozila u autu nego na biciklu".

"Ovo na kraju je kruna svega i onda se zaboravi sve što je teško. Idemo na plažu", zaključuje Rajko Janićijević iz Kraljeva.

Iako zamišljen kao zabava, ovaj put je zahtevao dobru fizičku prirpremljenost i oprez. Među biciklistima koji su pobedili sebe najmlađi je imao 14 godina, najstariji 70.