Kakvi su rezultati populacione politike?

Grad Niš iz godine u godinu manji je za 2200 stanovnika, u svrljiškom kraju broj umrlih godinama je tri i više puta veći od broja rođenih, u opštini Gadžin Han između svaka dva popisa broj žitelja smanjuje se za oko 20 procenata, pa veliki broj neženja u selima ili škole sa jednim ili dvoje đaka u Nišavskom okrugu nisu retkost.

„Naredne dve godine neće biti upisa u prvi razred , možda tek za tri godine, jer ima još dvoje dece u ovom selu okolini", kaže Andrijana Nikolić, učiteljica iz sela Sopotnica kod Gadžinog Hana.

Pet stotina miliona dinara, izdvojenih za ovu godinu, u okviru mera populacione politike biće raspoređeno opštinama za investiranje u ono što same procene da je najpotrebije.

„Negde je to ulaganje u zdravstvo, negde u stručne kadrove, vrtiće, negovateljice, u zapošljavanje mladih ljudi kroz start apove, tako da moraće i lokalne samouprave da preuzmu deo odgovornosti da nam rezultati budu bolji", objašnjava Prof.dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za populacionu politiku.

„Na primer, za bračne parove izdvajamo 350 hiljada dinara ako ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom", podseća Jelena Trifunović, predsednica Opštine Svrljig.

Na stručnom skupu na Ekonomskom fakultetu u Nišu rečeno je da populaciona politika i regionalni razvoj moraju da se tretiraju zajedno.

„Ako postoji bolja razvijenost područja ljudi će ostajati, jer će moći da nađu posao. To je isplativo i za državu Srbiju, jer neće biti velikih izdvajanjaza miggracije i infrastrukturne projekte neophodne kada se gradovi šire", kaže Prof. dr Jadranka Đurović Todorović, dekan Ekonomskog fakulteta u Nišu.

U cilju ostanka ulaže se u pokretanje i razvoj zadruga kao bazične aktivnosti, ali i druge mere.

„Pokretanje malih i srednjih preduzeća, to je aspekt podretanja privrede. Zatim razvoj infrastrukture, izgradnja puteva", smatra Milan Krkobabić, ministar zadužen za ravnomeran regionalni razvoj.

Lokalnim samoupravama u Nišavskom okrugu upućen je poziv da