Škola znakovnog jezika u Vrnjačkoj Banji

Među polaznicima škole znakovnog jezika su zaposleni u raznim ustanovama, ali i mnogi koji već poznaju dvoručnu prstnu azbuku i koriste je u porodici.

Tamara Đorđević iz Vranja kaže: ' Imam gluve roditelje tako da imam neku podlogu. Ovde sam došla da usavršim svoje znanje, da malo više naučim i pomoćiće mi u daljoj komunikaciji sa gluvim, boljoj i da mogu bolje da im pomognem i za bolje sporazumevanje.''

''Stalno sam tako gledala kako roditelji pričaju i stalno sam pitala mamu šta to znači, šta to znači i onda sam to sve sama naučila i sad sam došla ovde da to još malo više i bolje usavršim,'' navodi Danijela Mušanović iz Bajine Bašte.

Neki od polaznika polagaće program za viši nivo, za prevodioca, tumača.

Predavači kažu da je poznavanje znakovnog jezika osnova, te da će u praksi još bolje usavršiti komunikaciju sa osobama oštećenog sluha.

''Od današnje škole ili seminara do naredne dakle bude, ko želi znači da bude tumač da se sam edujuje dalje da u okviru svoje lokalne zajednice sa gluvim licima u svom gradu dakle vežba, da se druži sa njima,'' objašnjava Mihajlo Gordić, predavač, prevodilac.

Do sada je obučeno više od 200 prevodilaca, a u brojnim ustanovama ima onih koji poznaju osnove znakovnog jezika.

Petnaesta škola održava se posle trogodišnjeg prekida u obukama čujućih.

''Nadam se da u budućnosti neće biti prekida jer s obzirom na broj gluvih lica u Srbiji i broj tumača i prevodioca, ovaj je to mali broj jer gluva lica na kraju krajeva pa i u manjim sredinama moraju imati bar dva tumača,'' objašnjava Radoje Kujović iz Saveza gluvih i nagluvih Srbije.

O značaju obuke ljudi iz različitih oblasti koji su u kontaktu sa osobama oštećenog sluha govori i podatak da u Srbiji ima više od 30.000 gluvih i nagluvih.