Lekovito bilje donosi dobru i sigurnu zaradu

Tradicija gajenja lekovitog i aromatičnog bilja u Bavaništu datira još od polovine prošlog veka.

Danas se oko 300 domaćinstava time bavi na površini od blizu 600 hektara. Razlog je jednostavan - zarada je sigurna i dobra.

Vlastimir Živkov,poljoprivrednik, kaže: „Ova godina je bila loša, kamilice možda ima tek pola roda od očekivanog. Ali to nas ne sputava da radimo lekovito bilje, jer je zarada mnogo veća nego na ratarstvu."

Najviše se gaje nana i kamilica, mada kažu da se najbolje zaradi na belom slezu. Tu su i smilje, ehinacea, peršun, origano i mnoge druge; spisak je dugačak.

Prvi put je jedan domaćin zasadio i industrijsku konoplju na dva hektara.

„To je organska konoplja, koja se proizvodi semenska. Porasla je velika. Sarađujemo sa Institutom iz Novog Sada,videćemo šta će oni reći za drugo košenje, ali najvažnije je da dobijemo seme za sledeću godinu," objašnjava poljoprivrednik Lazar Trifunović.

Glavni problem je nedovoljno sušara, koje ne mogu da prime velike količine bilja, koje stiže u isto vreme. Sa otkupljivačima i isplatom su uglavnom zadovoljni.

„Radne snage ima, to su uglavnom sezonci, ali mi se trudimo da što više koristimo mašine. One su skupe, ali mi dosta toga sami napravimo." navodi poljoprivrednik Zoran Tomić.

Iako su potencijali veliki, u Srbiji je samo 1% površina zasađeno lekovitim biljem. Primer iz Bavaništa može da da podstrek i drugima da počnu time da se bave.