Obnovio imanje uz pomoć volontera iz svih krajeva sveta

Kada je pre šest godina Miloš Vukčević ekonomista za marketing iz Beograda, došao u Počekovinu kod Trstenika sa željom da pradedovsko imanje, nakon decenija propadanja obnovi, malo ko je u selu verovao da će u tome uspeti.

Strpljivo učeći o gradnji od prirodnih materijala, uspeo je u nameri i od rušenja sačuvao čatmaru u kojoj su stasale tri generacije njegove porodice. U tome su mu pomagali i volontera iz svih krajeva sveta kojima su o njegovom poduhvatu čuli preko sajta "Vork avej"

Krov je obnovljen, zidovi okrečeni i iznova omalterisani blatom i slamom, kao pre 120 godina. Sećanja na pretke koji su u kući živeli, Miloš brižljivo čuva, negujući njihov način života,u skladu sa prirodom.

"Kuća ima tri prostorije na spratu i vinski podrum. Najveća je spomen soba u kojoj su slike mojih dedova, pradedova - Solunaca. Ljudi koji su dali život za ovu zemlju i koji su izgradili ovu čatmaru i podigli imanje. To je i bilo nešto što je mene povuklo da se ovamo vratim i sprečim propadanje", kaže tridesetosmogodišnji Miloš i dodaje da se trudi da joj očuva što autentičniji izgled.

"Podovi su zemljani, na krevetima su slamarice punjene listovima kukuruza. Gosti iz inostranstva rado spavaju na njima i kažu da se fenomenalno osećaju", dodaje.

U voćnjaku kraj kuće organski uzgaja 300 sadnica dunja i šljiva sa željom da proizvodnjom iz sopstvene destilerije izdržava imanje. Pre dve godine počeo je i proizvodnju rakije od sušene šljive.

"Ljudi iz sveta cene organsku proizvodnju i to je jedan od razloga zašto dolaze ovde. Žele da učestvuju u toj proizvodnji, da učestvuju u proizvodnji rakije, da učestvuju u životu sela. Da upoznaju ovdašnje domaćine", kaže Miloš.

"Bili su nam razni, uglavnom mlađi ljudi iz svih krajeva sveta. Od Turske, Nemačke, Francuske, preko Brazila, Argentine...Paloma, pripadnica plemena Apači iz Kalifornije dolazila je čak tri puta. Pisali su o našem selu i u francuskim novinama, i nemačkim, i po blogovima. Priča se širi i to sve dobija jedan smisao na kraju", kaže.

O Srbiji iz prve ruke, pomažući na imanju, koliko mogu i žele, ovih dana uče i volonterke iz Amerike i Rusije. Kler prvi, a Marija, računovođa iz Moskve, po drugi put.

"Posao koji ovde radim je fizički težak, ali je psihološki lakše", smatra tridesetdvogodišnja Marija Vorenova. "U Moskvi svaki dan imam gužvu, i stres, i posao u fabrici. Toga ove nema. Ovde je priroda lepa i čist vazduh i reka, ljudi su dobri. Uživam i da gledam stoku i pijem rakiju, svaki dan", kroz osmeh kaže Marija.

To što u kući nema uobičajenog konfora, vode, interneta, tv-a i kupatila, gošćama ne smeta.

Kler Gilesbi ima 25 godina i dolazi iz Nebraske u Americi.

"Od decembra putujem Evropom. Obišla sam do sada sedam zemalja. Putovanja mi pomažu da bliže upoznam lokalno stanovništvo. Učinila mi se zanimljivom tehnika stare gradnje koju Miloš koristi kao i to što neguje baštu,što ja volim. Zato sam i odlučila da ovde dođem", objašnjava Kler i ocenjuje da joj uslovi života u Počekovini ne padaju teško .

"I nije tako loše. Navikla sam da spavam u šatoru, da kuvam na otvorenoj vatri , tako da je to u redu. I reka nije tako daleko odavde pa uživamo kupajući se u njoj", kaže.

A nakon plivanja sledi okrepljenje, sa meštanima na obali Zapadne Morave.

"Kada se Miloš vratio na selo iz Beograda svi smo bili začuđeni", iskren je Dragan Jovanović, penzionisani vozač iz Počekovine. "Ali čudo je kratko trajalo. Kad je počeo da radi na kući sa strancima , videli smo da je to kvalitetna zamisao. Iako isprva nismo raumeli šta te školovane ljude dovodi u naše selo, pretpostavili smo da beže od gradske vreve. Oni ovde na reci nalaze svoj mir, baš kao i mi."

Nenad Đorđević među prvima u selu pružio je podršku i pomoć Milošu i njegovim gostima.

"Druženje sa strancima je uvek prijatno. Čuje se nešto novo. Ne znam nešto jezik ali, narod kao narod, može to rukama malo, popriča se. Uvek smo se trudili da udjemo u to društvo. Kad dođu da im pokažemo naše gostoprimstvo. I mislim da su oni odavde odneli lepe uspomene i poveli lepe trenutke. Nadam se da su ih podelili sa svojim prijateljima", objašnjava Nedad.

Zahvaljujući Milošu i volonterima, iz Počekovine, sa obala Morave, širom sveta su otišle najlepše slike Srbije. A kako posla na imanju još uvek ima, biće ih još, sa novim gostima.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 29. jun 2018, 00:48)
anonymous [neregistrovani]

Čestitke Milose

Na inicijativi,inovativnosti i upornosti,samo nastavi i pokaži ovim mladim zaluđenim da postoji i ljepši način života od onog na Zapadu.