Slovenci u poseti rzavskom kraju

Goste iz Slovenije dovelo je i profesionalno interesovanje. Zadrugare iz ptujske, najveće mlekarske zadruge u Sloveniji, koja godišnje otkupi 65 miliona mitara mleka zanimalo je sve, od gradnje do prodaje - kompletan recept za uspešnu farmu koza.

"I mi imamo puno takvih strmih, brdovitih područja gde bi se ovakva proizvodnja koza mogla jako dobro implementirati. Ono što je možda naš problem je da je kod nas otvoreno evropsko tržište gde je takozvani individualni plasman gotovih proizvoda kao što je recimo kozje mleko, kozji sir jako težak", kaže Janko Petrovič, direktor Mlekarske zadruge Ptuj.

Slovencima su dostupni fondovi, veća su ulaganja i Unije i države ali se susreću i sa dilemom kako pomiriti širenje farmi i ekologiju - sa nedovoljno zemljišta i sve većim brojem ljudi koji žive u urbanim sredinama gde se farmeri teško uklapaju. Zadrugarstvo im je veoma razvijeno, što je jedna od razlika u odnosu na naše stočare.

„Nismo im baš rame uz rame ali smo blizu. Nije ovo, ni ova farma ni naš rad baš za potcenjivanje,bez obzira što imaju mnogo većih nekih subvencija,ulaganja. Njihov je spas, a mislim da će to biti i kod nas ,oformljenje zadruga", kaže Gojko Vučićević, vlasnik farme koza iz Kruščice.

Moderna farma i mini mlekara u Kruščici ipak nije prosečna slika stočarstva kod nas. Međutim, dosta je stočara koji žele da unaprede proizvodnju. Poljoprivrednici iz Dragačeva zato godinama sarađuju sa Slovencima kojim su ovog puta bili domaćini.

Naravno, u pojedinim segmentima oni su odmakli, što se tiče tehnologije i što se tiče načina gajenja stoke. Imaju savremenu opremu, uključujući čak i na manim farmama do 50 grla krava robote u muži krava", objašnjava Dušan Ivanović iz Udruženja poljoprivrednika „Dragačevo iz Guče".

Tradicionalnom gostoprimstvu ,Slovenci, kao i Kinezi, Englezi, Izraelci i Rusi, nisu odoleli, posebno kada se tu našla gibanica, kozji sir i sok od maline.