Valjevo: "Dan maline" za oživljavanje malinarske proizvodnje

"Kazano je da malina ne može više ovim prostorima. Teško je bilo nekada gajiti malinu kada nije bilo ovoga,kad nije bilo vode.Sad je lako. Evo vidite ovo je primer", kaže Predrag Avramović, selo Kozličić kod Brankovine.

I u domaćinstvu Ilića u okolini Brankovine, nekoliko generacija bere prvi rod u mladom malinjaku. Namera im je da povećaju proizvodnju i ponovo obezbede veći rod kao što je to bilo nekada.

"Ima četiri pet godina kako sam sad počeo veliku količinu od 60 do 80 ari. Samo nisu malo cene, ali možemo se složiti"; smatra Danilo Ilić iz Kozličića.

"Deset godina ima sigurno kako je prekinuto da se sadi u okolini, nigde nije imalo. Sada ima malo po Brankovini dole, kod nas ovde ima, možda nekih 5 do 6 ,bar do 10 ima sigurno. Zasadio sam ovo je prva malina ovde, nadam se da će biti bolje dogodine", poručuje Nenad Ilić iz Kozličića.

Da se malina vraća u Brankovinu i da valjevski kraj, uprkos problemima u malinarstvu, i dalje ostaje jedan od centara proizvodnje "crvenog zlata" - potvrđuju i poljoprivredni stručnjaci.

"Možemo komotno reći da u ovom kraju imamo jako dobre malinjake i jako dobre proizvođače. U odnosu na neki period od pre 5 do 6 godina kada smo imali neku proizvodnju koja je ovde zamirala. Ima maline i to dosta po površinama i proizvodnji Valjevo se, možda nismo tu ponovo prvi, ali smo tu blizu prvog mesta pored Arilja i Ivanjice", smatra Ilić.

Ikao se malina premešta u više terene zbog povoljnijih agroekoloskih uslova, malinari u brankovačkom kraju, sa novim zasadima, žele da sačuvaju malinarstvo, a sa njim i svoje „Dane maline" - najstariju manifestaciju koja je nekada podsticala razvoj sela.