Goračići: U slavu kumstva

U dragačevskom kraju trpeza je kažu nezamisliva bez čuvene jeličke gibanice. Obrok kojem ne mogu odoleti ni najprilježniji posvećenici raznim dijetama priprema se od kajmaka, jaja, sira, kora, mleka.

"Više je kalorična. To su stare bake spremale za doručak, da bi to bilo malo brže, da bi se krenulo na rad", objašnjava Gorica Stevanović iz Goračića.

Kalorije se lako mogu potrošiti, ali za pravu gibanicu, iako se brzo sprema, potrebna je veština.

"Mnogo znači tehnika pripremanja", kaže Dušan Štulić, profesor Visoke hotelijerske škole Beograd. "Da se ne gnjavi, da se kore ređaju rastresito."

Jelička gibanica je, kažu, bolja od užičke, ali to predjelo nije originalno bez osnovne brdske sirovine - mleka.

"Zbog tog umanjenog prinosa, možda je bolji kvalitet trave, možda je bolji kvalitet silaže, možda je bolji kvalitet kukuruza, zbog umanjenog prinosa. Tako vam je i sa mlekom. Da, sigurno je ‘alpsko’ mleko sa Jelice", kaže Zoran Kostić iz Goračića.

U to se uveravaju i učenici ugostiteljskih škola, koji svake godine dolaze na Kumovijadu u Goračiće, da se takmiče u pripremi gibanice i da probaju kumovski kupus.

"Moravski, zalivan osveštanom vodom i u osveštanoj se vodi kiselio i zato nam je kumovski kupus", kaže Milutin Tošić iz Mrčajevaca. "Imam sastojke koje dobijam iz Holivuda i sa Jamajke. Ako budemo trčali dobro, znajte da deluje taj začin."

Ipak je glavni začin ljubav, a uz kupus je obavezna i kumovska proja, ne obična, već oplemenjena, prelivena pretopom. Da uvek bude sveža. Može i od jagnjeta, koje se peče na dragačevski način.

"Sjeničko jagnje je najslađe, a najlepše su kilaže 35-36 kila, najslađe meso", tvrdi Vladan Vulović.

U kvalitet dragačevske trpeze uverili su se i gosti iz Mađarske, koji su pripremili gulaš. Uprkos razlikama i jezičkim barijerama među narodima, gastronomija je bez sumnje onaj univerzalni jezik koji lako, i bez prevodioca, povezuje ljude.