Štafeta mladosti, sećanje dugo više od četiri decenije

Stadion i na njemu oko 50 hiljada ljudi, čuveni slet omladinaca, i još čuvenije stepenice koje je trebalo preći hitrim korakom, sa štafetom za druga Tita, danas su draga uspomena.

"Stati ispred Tita nije bilo svejedno u to vreme", kaže Milivoje Maričić, poljoprivrednik iz Selevca. "Uglavnom sam o tome razmišljao, povremeno preslišavajući tekst koji sam pripremio."

Vest o tome da će upravo Milivoje, poljoprivrednik iz Selevca nositi štafetu, stigla je u Selevac 15 dana pre održavanja manifestacije, te 1976. godine. Onda su usledile pripreme i pisanje čestitke, u kojoj mu je prvobitno persirao jer nije znao da se drugu Titu ne persira.

"Kad je predavao u jednom momentu je zastao nije imao vazduha, ondak je publika prekinula ga aplauzom i Tito je pružio ruku, to smo videli, da mu uzme štafetu - on je zadržao, hteo je da ispriča ceo tekst", seća se Milivojeva supruga Dragica.

Od tada, svakog 25. maja, okupe se porodično i gledaju snimak sa stadiona JNA - sećaju se tog vremena i kako se onda živelo. A pre tri godine, Milivoje je dobio dodatni razlog da obeležava ovaj dan:

"Imao sam čast da mi se najmlađi unuk rodio na današnji dan, danas puni tri godine eto, tako se to povezalo."

Odelo u kome je nosio štafetu, odlučio je da preda u Muzej "25. maj" jer više ne može da ga nosi, a uspomene koje ima kaže, neprocenjive su i, kada god može, priča o toj časti koja mu je poverena.