Duh nekadašnjeg Zaječara u knjizi Vladimira Stankovića

Posle "50 veličanstvenih", scenarija za film "Montevideo, Bog te video" i zbirke tekstova o Španiji, zemlji u kojoj živi više od dvadeset godina, Vladimir Stanković se novom knjigom "Zadnja pošta Timok 2" vratio u Zaječar - grad svoje mladosti.

"Svi kažu da sam uspeo da sačuvam duh grada iz tog vremena, a to je vreme kada negde do 1962. godine nismo imali ni televiziju, tako da nam je bioskop bio jedini prozor u svet", kaže autor Vladimir Stanković. "A korzo sva planeta sveta gde izađemo, da se vidmo, da razmenimo informacije, da pogledamo devojčice ili one nas."

Prijatelji i saradnici kažu da su zbog Vladimira i sami posetili Zaječar.

"Ja sam sa Vladom proveo dosta vremena i u Americi, i u Engleskoj i u Španiji, i na Svetskim prvenstvima u fudbalu i košarci, ali on nikada nije zaboravio svoj zavičaj i svoje prijatelje", naglašava Dobrivoje Tanasijević, bivši fudbaler i glumac. "A mogu da kažem i da sam se najlepše proveo dole u njegovom kraju."

"Zadnja pošta Timok" je hronika o zaječarskim starim dobrim vremenima, kaže glumac Ivan Bekjarev:

"Mislim da će i ove njegove knjige biti sasvim sigurno ekranizovane, a možda se i napravi, to sam ja Vladi predložio, i jedan dobar kabare od ovog materijala."

Tada se drugarstvo nije toliko oseća jaz među generacijama, seća se Stanković:

"Stariji su prihvatali nas mlađe, uvodili nas u razne sfere života, a onda smo mi, kao stariji, sačekivali neke nove generacije i negovali taj duh po kome je Zaječar bio prepoznatljiv.

Na ovoj knjizi autor je radio skoro pet godina, a ona je, kaže jedno kolektivno delo - jer su u njegovom stvaranju, svojim predlozima, sećanjima i anegdotama, učestvovali svi Zaječarci.