Zaljubljenici u božure na obroncima Kučajskih planina

Legenda kaže da su božur na južne obronke Kučajskih planina doneli srpski junaci posle Kosovskog boja. Biolozi tvrde suprotno - biljka je oduvek na tim prostorima, raste, cveta i razmnožava se u divljini, u skladnoj zajednici sa hrastovom šumom.

"Dobijamo informacije od ljubitelja prirode da ima i belih božura u ovim populacijama", kaže prof. dr Novica Ranđelović, Odsek za biologiju PMF-a u Nišu. "Mi još nismo našli, ako budemo našli mi ćemo reći šta je to u stvari."

Božur spada u zaštićene biljne vrste, jer su zbog prekomernog branja i seče šuma prirodna staništa veoma ugrožena. Ali oprez, božur je otrovna biljka, iako je u narodnoj medicini koren ranije korišćen za lečenje histerije i epilepsije.

"Ne samo za božur, to važi za mnoge druge biljke", naglašava dr Vlastimir Stamenković, biolog iz Leskovca, "doza je ta koja određuje da li će neka materija biti lek ili otrov."

Stotinak zaljubljenika u božure i prirodu deveti put za redom okupili su se u Krivom Viru i sa izvorišta Crnog Timoka krenuli u novi pohod. Prijatno iznenađenje bilo je da osim božura u šumi iznad sela raste i veoma retka vrsta divlje orhideje - orhis purpurea. Ta orhideja nalazi se na crvenoj listi ugroženih vrsta. Kao i svi božuri.

"Božuri spadaju u najlepše cveće, najlepše perene na planeti", kaže jedan od učesnika pohoda. "I tražene su veoma, neke su toliko retke - neke sam tražio 40 godina da bih ih nabavio za svoju dušu."

Zaljubljenici u božure iz Paraćina, Ćuprije, Zaječara, Niša i Leskovca najavljuju nove susrete. Priroda je , kažu, ovde savršena, a jarko crvene latice valja sačuvati za nove pohode.