Užice - od osporavanja Titovog nasleđa do nostalgije

Smešteni u različita vremena, isti ljudi mogu imati različitu ulogu i značaj. Užičani to odlično znaju - jer su istom strašću kojom su slavili Tita, svojevremeno nasrnuli na sve što je u ovom gradu podsećalo na njega.

Od bezrezervnog obožavanja, stiglo se do sveopšteg poricanja lika i dela "najvećeg sina jugoslovenskih naroda".

Tako su se, kao probuđeni iz transa, u konačnom obračunu sa ideologijom čiji su čuvari bili gotovo pola veka, prvo odrekli Titovog imena u nazivu svog grada, a potom obrušili  na nekoliko tona težak spomenik vrhovnom vođi, koji je tri decenije dominirao gradskim trgom.

Spomenik je završio u dvorištu Muzeja, a tokom užičke katarze, pao je i 14. kilometar, i simboli otpora fašizmu.

U kolektivnom pamćenju se čuvaju tek delići prošlosti, a sporenja inspirišu i spomeničko i egzistencijalno nasleđe.

Vreme je bilo lepo, lepo smo živeli, imali uređen sistem, norme, pravila su se poštovala - kažu naši sagovornici. "A o ličnosti - to ne moramo."

Neki su od starijih čuli da je to bilo loše vreme, drugi da je to bilo zlatno doba u Užicu:

"Gradilo se, bilo je puno entuzijazma, mnogo ljubavi među ljudima, bilo je druženja, nikad nije bilo, vreme ni tada nije bilo bogato, ali nekako su ljudi, izgleda, bogatiji duhom bili, mnogo se lepše živelo."

Tranzicioni kolaps nije mimoišao ni užičku, u Titovo vreme stasalu privredu.

Taj se učinak ovde može zaboraviti, ali činjenicu da je ovaj grad 67 dana bio centar slobodne teritorije u porobljenoj Evropi, i da se pod Titovom komandom odavde borilo protiv fašizma, ne mogu osporiti nikakva novija tumačenja istorije.