Pomoravski vez i obredni hlebovi iz Osipaonice

Kada domaćice iz Osipaonice stave hleb ili pogaču na pečenje u "smederevac" miriše celo dvorište i pola sokaka.

Tajna je u strpljenju i sastojcima dobijenim od njihovih proizvoda sa njive, bez dodatka aditiva, kako ističe Ljiljana Đurđević. Mirjana Radivojević dodaje: "I u uživanju. Ja uživam dok mesim hleb."

U vreme ne tako davne prošlosti, njihove bake i majke su kvasac za hleb pripremale uveče i ostavljale ga u naćvama ili kopanjama do jutra. Tada je svaka kuća imala više članova, pa se mesilo i po šest hlebova, a pogače su se pravile u posebnim prilikama.

"Pogača za amanet, ima svoj amanet, ima svoju zakletvu i ima svoju cenu", kaže Mirjana Radivojević, "mi dugujemo našim bakama, našim majkama, srpskoj majci da zaštitimo hleb."

Prave pogače za rođenje, krštenje, pogače za kosače, pogače kada se žnje žito, za venčanje, za akdžije. I svaku bogato ukrase. Dok ih prave, trude se da mlađim domaćicama prenesu znanje.

Ranka Jeremić kaže da ima dve snahe, uči ih da mese hleb i one vole da rade.

Znanje i veština vrednih žena iz Osipaonice, dragoceni su u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa naše zemlje, smatra Dragana Filipović iz Etnografskog muzeja.

"U tom smislu aktivnost koje sprovodi ovo udruženje žena doprinelo je da se na jednom mestu vidi koje su sve to vrste obrednih hlebova postojale u prošlosti a neke od njih sačuvane su do danas."

Jedan od najpoznatijih obrednih hlebova je slavski kolač, koji je neizostavni deo svake slavske trpeze, on je i upisan na našu reprezentativnu listu i na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska.