Vek i po Islamske zajednice Srbije

Dekretom kneza Mihaila Obrenovića od 1869. - deset godina pre Bosne i Hercegovine i dvanaest pre Austrougarske - Srbija je dozvolila izgradnju sakralnih objekata, školovanje i obeležavanje verskih praznika islamske zajednice. Muslimani danas čine oko tri procenta stanovnika Srbije.

"Gajimo dobre odnose, da se volimo međusobno, jer nijedna vera ne zabranjuje međusobnu ljubav, međuljudsku ljubav. Nijedna se vera ne ograničava od drugih", naglašava Abdulah Numan, muftija srbijanski. "Islam se nikada nije ograničio od  drugih ljudi i rekao: Vi ne smete razgovarati sa ljudima koji nisu Muslimani, vi ne smete ništa raditi sa njima. Mi živimo svi zajedno ovde."

To je demokratska tradicija naše zemlje, kaže Eldin Ašćerić, generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice Srbije:

"To je tradicija naše zajednice. To je, u tom svetlu, srećan događaj i to je, u tom momentu, velika obaveza za nas kao pripadnike islamske zajednice."

U Bajrakli džamiji u Beogradu 1930. godine, ustoličenjem reis-ul-uleme, ujedinjena je Islamska zajednica u Kraljevini Jugoslaviji. Tako je bilo do raspada SFRJ.

Nakon podele 2007. godine postoje dve organizacije islamskih vernika: jedna u Beogradu, a druga u Novom Pazaru koja je u sastavu Rijaseta Islamske zajednice BiH.

"Muslimani zajedno sa ostalima su doživljavali kao Božju baštu. Dakle, onako kako je nas je uzvišeni stvoritelj različitima stvorio", kaže Mevlud Dudić, predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji. "Veličina Boga leži baš u tome da smo različiti i lepota ovog prostora je baš u tome što smo različiti. Da je Bog htio, učinio bi nas da budemo jedne vere."

Kulturni i verski objekti iz vremena osmanlijske vlasti deo su nacionalne istorije Srbije. Uticaj islamske kulture i danas postoji.

"Na jezičkom planu, mi nismo ni svesni, bez obzira što je vreme promenilo naš rečnik, koliko je istočnjačkih reči koje mi, greškom, nazivamo trucizmima, a to su često reči persijskog, a još češće arapskog porekla", podseća Rade Božović, orijentalista.

Najavljeno obeležavanje jubileja različito tumače u Beogradu i Novom Pazaru: za novopazarski Mešihat taj dan nije bitan jer su, kako navode, Muslimani na ovom prostoru vekovima, dok iz Beograda poručuju da obeležavaju 150 godina priznavanja Islamske zajednice Srbije a ne islama u Srbiji. U jednom se slažu:

"Da vidimo da smo svi prijatelji, i da svi treba da živimo zajedno i da ne treba da se pravimo važni zato što mi imamo Kuran, a oni imaju Jevanđelje, a ovi imaju Stari zavet, Tevrat ili Toru i da je naše najbolje", smatra Abdulah Numan, muftija srbijanski. "Ovo je odnos sa Bogom i niko nikome nema prva da negira taj odnos sa Bogom i da im kaže ja neću to da slavim. To je lažni ponos."

Nikada nisu džamijama smetala crkvena zvona, niti su crkvama na ovim prostorima smetale džamije, naglašava Mevlud Dudić, predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji:

"Nekada su neki nečasni ljudi, nažalost, posebno devedesetih godina, dali sebi za pravo da rade neke nečasne radnje.

Deo kulturnih i verskih obeležja islama obnovljen je proteklih godina: Šejh-Mustafino turbe, Ali-pašino turbe na Kalemegdanu, česma Mehmed paše Sokolovića, malo stepešnište. Od šezdesetak beogradskih džamija danas postoji jedino Bajrakli.

Još traju napori Islamske zajednice Srbije da povrati vlasništvo nad najvažnijim sakralnim objektom u prestonici.